Други су ме назвали ,,чуваром Старог моста”, а ја живим скоро 50 година од њега, он ме храни. Не долазе туристи код мене зато што сам занимљив, него што су Стари мост и Неретва лијепи и од тога живим и наравно да то волим и цијеним, почиње своју причу Сафет Беговић.

Беговић је симбол занатских продавница, увијек је одјевен у бијело, бос је и весео.

,,Мостар је назван градом свјетлости, а бијела боја је свијетла па се због тога облачим у бијело. Али ја тек живнем љети кад гране сунце у Мостару, а зими сањам зимски сан. Kада дође сунце, дођу и туристи с њим и онда је то весело и заради се и упознају се занимљиви људи, тако да је тада живот испуњен љепотом”, рекао нам је Беговић.

,,Ја сам човјек старог кова, имам 76 година и кад сам отворио радњу требала ми је диплома да знам радити, правити бакрени накит, поправљати старе ствари и тако израђивати сувенире од дрвета и метала. С временом се то измијенило јер је дошла нова генерација капитализма и ту се гледало само на зараду. Kада пређете преко Старог моста од дућана до дућана видјећете да су једнолични сувенири, сви имају исту робу, сто радња са по хиљаду примјерака истих ствари и то је досадно и увезено. Немају људи алата у радњи да нешто сами направе и нису интересантни. Ја настојим да направим нешто што нико нема, а сада радим на наруквицама са именом”, коментарисао је.

Kазао је и како у Мостару највише види туриста из Јужне Kореје који воле шарене сувенире, кич који је јефтин и који се продаје много, како је навео.

,,Продају се магнети са Старим мостом, што је у реду, али већина туриста нема интереса за ручни рад и мени је добар дан кад дођу Американци, Нијемци и Французи који имају интерес, који разумију нешто. Ја, такође, и разговарам с њима јер је за мене важно разговарати с људима. Ја сам и посјећивао некадашње муштерије и студенти који немају пара код мене су ноћивали”, рекао нам је.

О томе које приче воли причати туристима је истакао: ,,Туристима причам да су сви људи на свијету једнаки, да не постоје такве разлике у културама, да је то измишљено за оне који мисле да је бољи од другог. Ја да сам рођен у Италији, био бих католик, да сте у Багдаду, били бисте муслиман, то је само карма – таква срећа или несрећа. Kада погледате Земљу из васионе, видите да је то једно зрнце прашине и нигдје нису нашли живота него ту, а стално ратовима уништавамо сами себе”.

На питање зашто хода бос, односно без обуће је рекао: ,,То је природа. Ја сам као дијете бос ходао и није било ципела довољно тада. У природи сам био и волим традицију и оно што сам навикао то радим. Старим, али не мијењам се”.

,,Човјек се јако брзо мијења – ако је неко избацио подеране панталоне на тржиште и приказао глумца или глумицу да је тако обучен, онда дјевојке морају то купити. Они су натјерани, немају свој укус. Да си прије носио подерано, извиждали би те. Губи се идентитет и сви се сврставамо у једну исту равнотежу, униформу и то је оно што људима фали – идентитет”, закључио је “чувар Старог моста”.