.jpg)
На данашњи дан 1594. године Турци су на Врачару спалили мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве.
Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година након његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.
Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цијену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у Манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вјери предака, наредио да се мошти пренесу у Београд, гдје их је потом и спалио.
У народу је тада настала пјесма: „На Врачару Синан виче: гори, гори, свештениче/То си од нас заслужио: што си рају просветио“.
Тијело Светог Саве било је сахрањено у Манастиру Милешева.
За вријеме турске владавине, српски народ се окупљао над моштима свога светитеља, да тражи утјеху и лијек.
Према српској црквенонародној традицији, спаљивањем моштију светитељевих не само да није угашена свијест о Светом Сави у народу, већ је још више укоријењена.
Данас, на мјесту спаљивања моштију великог српског просвјетитеља и свеца ниче један од највећих православних храмова на свијету – Храм Светог Саве.
Шта Ви мислите о овоме?