У организацији Аграрног фонда Града Требиња данас одржана едукативна радионица за произвођаче сира из Херцеговине.

Радионицу је водио проф. др Златан Сарић, декан Пољопривредног факултета у Сарајеву и еминентни стручњак из ове области.

“Данас  смо овдје одржали семинар произвођачима сира, такозваног шкрипавца, који се ради на подручју Требиња. Разговарали смо о значају удружења произвођача и о томе шта је све потребно да би се направио бренд од овог сира, као и о побољшању технологије. Основни циљ ове радионице је побољшање стандардизације и квалитета сира.“ истакао је професор Сарић.

Он је додао да постоји више основних правила, којих би се произвођачи требали придржавати.

“Постоји велики низ предности, ако се произвођачи удруже. Сам произвођач не може ништа, али када њих има више, они могу заједнички набављати материал, заједнички наступати према владиним институцијама и невладиним организацијама, аплицирати на различите фондове. И најважније, заједно могу заштитити сир. Учити из позитивних искустава других држава, познатијих по производњи сира, као што су Италија и Швајцарска.”, објашњава Сарић.

Према његовим ријечима, неопходно је да се брендирање сира код нас догоди у скорије вријеме.

“У сусједној Црној Гори већ се заштитио пљеваљски сир. Kод нас се нису до сада направили неки помаци, немамо ниједан сир који је заштићен званично, али ми итекако имамо наше незванично брендиране сиреве. Сир из мијеха који је у Херцеговини најпознатији,  познат је ван граница, читава дијаспора зна за њега, али на примјер у сјеверном дијелу Босне није толико популаран. Зато треба радити на његовој промоцији, па на званичној заштити јер је квалитетан.”, каже он.

Гост радионице био је и Мирослав Глоговац, предсједник Удружења произвођача херцеговачког сира из мијеха из Невесиња.

“Производњом сира из мијеха се бавим неких 15 година. Од 2008. године смо у сарадњи са италијанском организацијом ”Оксфам” и Министарством пољопривреде РС почели са програмом руралног развоја. До 2012. године све смо припремили за заштиту сира. Урадили смо правилник производње, професор др Сарић је урадио скоро 90 одсто посла који је потребан за заштиту сира. Али смо од 2012. стали са тим јер законска регулатива још није ријешена, није још у складу са европском унијом. А и требају нам одређена новчана средства па ћемо видјети шта ће бити у скоријој будућности“, каже Глоговац.

Веско Дутина, директор Аграрног фонда Града Требиња каже да је важно да се развијају подједнако све гране привреде.

“Данас смо овдје да разговарамо о квалитету сира. Позвали смо проф. др Златана Сарића јер је он велики стручњак из ове области и он је, између осталог, заслужан за стварање бренда ливањског сира, а доста је помогао Удружењу произвођача сира из Невесиња. Сматрам да смо овим потезом омогућили да наши произвођачи сира чују нека нова искуства, професор је са њима подијелио своја досадашња искуства и савјете, шта да ураде да се створи једна општа позитивна слика.  Да се за сир чује онако како се чуло до сада за наше вино, за мед, љековито биље…“, каже  Дутина.

Дутина истиче да постоје индиције да се направи Удружење произвођача сира у Требињу које до сада нисмо имали.

“Наши произвођачи праве доста квалитетне сиреве који се на нашем тржишту добро продају. Готово да не постоји ниједан ресторан у ком се не служи неки од домаћих сирева из нашег града, било да је то сир шкрипавац, просушени сир и сир из уља. Самим тим, сматрам да данашња презентација на којој се говорило о удруживању је доприњела да људи мало размишљају у том правцу. Јер једноставно без удруживање је немогуће стварање бренда и неће се моћи квалитетније приступити послу. Аграрни фонд ће дати пуну подршку произвођачима и надамо се да ће што више људи кренути у производњу сира”, закључује Дутина.