Добре воље и трпезе богатије него иначе, данас су у насељу Тодорићи требињски Роми дочекали Ђурђевдан. 

Да је било услова, било би ту печено јагње, прича нам Девлија Хаџовић. Некада са боље живјело па се и богатије славило. Неће бити печеног јагњета али у сваком случају ручак ће бити богатији него обично.

“Имамо сарму, шунку , сир, колаче, има се шта и попити- вино, сок, виски... ” , набраја Девлија и износи на трпезу.
Она је мајка четворо дјеце од којих је прво добила са дванаест година. Сада код ње живи само један син, још није ожењен а кад се то деси настаће проблем, каже. Не зна гдје живјети, барака је сувише мала .
Загор има свој, какав такав дом. Да Свети Ђорђије испуњава жеље он би пожелио нову бараку.

Загор

“ Видите гдје живим, волио бих да и ја имам боље услове за живот као остали “ каже Загор.
Свјестан је да док се не остваре велике жеље, треба уживати у оним малим који лакше постају стварност. Иде љето, сунце а ето и прилике да се заради нешто. Мора зато бити данас расположен објашњава : “ Мени је мило да се веселим, иде љето, све ће да процвјета. Моћи ћемо да радимо и да зарадимо кору хљеба . Желимо да радимо”.
Јутрос су се у насељу Тодорићи палиле свијеће и кадила барака. Обичај је и да се иде на купање. Запјеваће се која пјесма, доћи ће и гости, ко жели. На славу се не зове, само на свадбу, каже, Девлија. Такав је ромски обичај.
Онога коме недостаје много, сасвим мало усрећи. Јабука и неочекивани гости којима су испричали дио мука са којима се сусрећу, довољни су за осмјех. Заузврат су продали оптимизам. А сјутра? Сјутра их чека уобичајан дан, борба за живот и идентитет. Ову прву битку можда лакше и добију, другу овако малобројни тешко. Није се данас пјевало “Ђелем, Ђелем“. Чуле су се гусле!

Марија Манојловић, Херцег РТВ