Пореска управа Републике Српске појачала је контроле пореских обвезника и повећала прикупљена средства на рачун јавних прихода, а таква пракса биће настављена, поручује директор Управе Зора Видовић.

Она подсјећа да је Пореска управа Републике Српске у прва три мјесеца ове године на рачун јавних прихода прикупила укупно 578 милиона КМ, што је за 63,7 милиона КМ више него у истом периоду прошле године, уз снажан раст прихода од директних пореза, доприноса, те осталих јавних прихода.

“У овој години акценат смо ставили на примјену индиректних метода у утврђивању пореске основе, посебно када је ријеч о такозваним везаним контролама по принципу несразмјерног односа дохотка и имовине”, прецизира Видовићева у интервјуу Срни.

Она напомиње да је извршено 1.017 теренских и канцеларијских контрола, што је за 30 процената више у односу на исти период претходне године, али и за 23 одсто у односу на план, уз финансијски ефекат од 8,5 милиона КМ.

Такође, извршено је 720 контрола евидентирања промета преко фискалних каса, што је за 17 одсто више него у прва три мјесеца прошле године. Издато је 107 рјешења о забрани обављања дјелатности у трајању од 15 дана.

“У прва три мјесеца ове године издато је 410 прекршајних налога на износ казне од око 414.000 КМ. Такође, инспектори Пореске управе, приликом редовних контрола, открили су 43 непријављена радника”, каже Видовићева.

По основу пореза на непокретности, у прва три мјесеца ове године наплаћено је 2,8 милиона КМ, што представља благо повећање у односу на исти период претходне године.

Прошле године, наплата прихода по основу пореза на непокретности износила је 22,8 милиона КМ, што је у односу на 2015. годину мање за један одсто, односно за 230.000 KМ, будући да три општине нису доставиле неопходне податке за издавање пореских рачуна.

Видовићева у интервјуу Срни наглашава да је укупан дуг грађана Српске за порез на непокретности у периоду од 1. јануара 2012. до 31. децембра 2016. године износио 19.349.018 KМ.

Она наводи да је стање доспјелог, а неизмиреног дуга на дан 31. децембра прошле године износило 1,184 милијарди KМ, од чега се 388 милиона KМ односи на дуг пореских обвезника који су у поступку стечаја и ликвидације.

Видовићева је нагласила да је стање доспјелог, а неизмиреног дуга на дан 31. децембра 2015. године износило 1,259 милијарди KМ, те да се може констатовати да је укупан доспјели дуг на дан 31. децембра прошле године мањи за шест одсто у односу на стање на крају 2015. године.

Она појашњава да се од 1,184 милијарди KМ неизмиреног дуга, на дуговања за доприносе односи 570,2 милиона KМ, и то 323,1 милион KМ за доприносе према Фонду ПИО.

Такође, 202,4 милиона KМ односи се на доприносе према Фонду здравства, 27 милиона KМ за доприносе према Фонду за дјечију заштиту, 16,7 милиона KМ за доприносе за Завод за запошљавање и 952.000 KМ за посебан допринос за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом.

Видовићева истиче јачање услуга пореским обвезницима, са циљем да ова управа постане још бољи сервис грађанима. Организован је и низ стручних семинара и едукација у сарадњи са Привредном комором Српске, Савезом рачуновођа и ревизора и другим институцијама.

Она напомиње да је Пореска управа Републике Српске почетком априла пустила у рад нову услугу електронског достављања рачуна за порез на непокретности пореским обвезницима која им је доступна на интернет страници: https://www.poreskaupravars.org.

“Сви порески обвезници који се региструју за ову нову услугу на своју мејл адресу добиће порески рачун у електронском облику, који ће моћи да прегледају и преузму”, истиче Видовићева у интервјуу Срни.

Ово ново функционално и економично рјешење омогућава пореским обвезницима активирање услуге електронског достављања рачуна за порез на непокретности без потребе доласка на шалтере Пореске управе Српске.

Видовићева указује на то да је успостављено сертификационо тијело Пореске управе Српске, које издаје електронске сертификате за електронски потпис. Тако је пореским обвезницима омогућено да електронским путем предају мјесечне пореске пријаве пореза по одбитку, што свима смањује трошкове.

У оквиру једне од компоненти УСАИД ФАР пројекта, настављена је реализација “Електронске архиве”, која предвиђа дигитализацију постојећих папирних пореских пријава, архивирање нових електронских пореских пријава, те архивирање електронских докумената.