У новогодишњем интервјуу за Глас Требиња, градоначелник Мирко Ћурић говорио је о урађеном у овој* (2024.) и плановима за годину пред нама* (2025.) – инвестицијама у комуналну инфраструктуру и другим капиталним пројектима, програмима подршке породици, напорима да се подржи предузетништво и унаприједи пословни амбијент, буџету и финансијској стабилности, сарадњи са грађанима.

На изборима у октобру освојили сте нови четворогодишњи мандат на функцији првог човјека града. Кад се осврнете уназад на урађено - шта је то што је, по вашем мишљењу, понајвише опредијелило Требињце да опет подрже актуелне политике и још једном дају повјерење вашој администрацији?
- Прије свега бих искористио прилику да се захвалим свим нашим суграђанима који су нам дали подршку. Исто тако, наравно да постоје и увијек ће постојати они који другачије мисле. Ми ћемо се трудити да свима презентујемо оно што радимо. Такође, да саслушамо сваку примједбу. Свима нам је исти циљ – да у Требињу градимо што бољи амбијент за живот. Што се тиче конкретно онога што смо радили и на шта смо поносни – чињеница је да је у посљедње вријеме актуелан заиста значајан број инфраструктурних пројеката. Да ли су сви реализовани на вријеме, да ли су завршени сходно некој нашој жељи - чињеница је да нису сви, као што не зависи све ни од нас. Нова болница је заиста историјски пројекат. Према нашим информацијама, биће завршена и прије рока. Оно што такође сматрам значајним јесте духовни центар у Мркоњићима. Гради се и највећи мост на ријеци Требишњици. Наставили смо поплочавање Старог града. И затворени базен је нешто што је завршено у претходне четири године. Ово наводим јер ми се некад чини да брзо заборавимо оно што се уради. Велики број улица у граду, али и сеоских путева је асфалтиран. Такође, обнављамо школе. Видиковац, као нова наша туристичка атракција - јер као туристички град морамо сваке године да правимо неке нове садржаје. Све ово што причам радило се у посљедње вријеме - и то је оно што се, по мени, и оцијењивало на овим изборима. Ми смо уствари и тражили да грађани на изборима оцијене оно што смо радили. Али, такође, да презентујемо оно шта ћемо радити у наредних четири и више година. Да не причам о програмима подршке породици. Они обухватају различите категорије – дјецу са села, новорођенчад, студентске стипендије и наградне екскурзије, затим финансијска подршка вантјелесној оплодњи, супругама умрлих бораца, незапосленим борцима, бесплатан смјештај за наше суграђане који се лијече у Бањалуци или Београду... Све је то уведено у посљедњих осам година. И то је нешто што се такође оцјењивало и чији су значај грађани препознали.

Шта је оно чиме још нисте задовољни и што ће бити међу приоритетима политике Градске управе у времену пред нама?
- Сматрали смо да ће се ипак раније ући у радове када је у питању изградња велике обилазнице. То се није десило, али према информацијама којима располажемо – коначно је окончана тендерска процедура, која је због жалби и враћања поступка на почетак, вјеровали или не, пола године била актуелна. Огромно је вријеме изгубљено. То је пројекат вриједан око 5 милиона марака, финансирају га Путеви Републике Српске и подразумијева изградњу дионице од Алексине Међе до новог моста у изградњи. На тој траси би требало да буду урађени комплетни радови, осим самог асфалтирања. Сматрам, такође, да би заиста слободну зону требало што прије ставити у функцију. Чињеница је да овај пројекат изискује и доста средстава. Већ је утрошено у равнање терена 800.000 марака које нам је Влада РС обезбиједила. Наш став је да то буде приоритет у наредном периоду и да чим прије тамо видимо пословне субјекте. Такође и у пословној зони, гдје смо већ продали одређен број парцела, очекујемо да ће у времену пред нама бити већа заинтересованост привредника за покретањем производних погона, што ће свакако значити и нова радна мјеста за наше суграђане. То су неки процеси које треба приоритетно убрзати. Што се тиче програма подршке, увијек користим прилике као што је ова - да позовемо наше суграђане да  нам предложе и сугеришу гдје су још потребе и шта бисмо то ново могли увести као подршку у наредном периоду. Ми ћемо то радо да прихватимо.

Како иначе оцјењујете сарадњу са грађанима? Другим ријечима, колико грађани кроз ту сарадњу учествују у креирању политика Градске управе? Овдје мислим на мјесне заједнице, удружења која окупљају различите социјалне групе, организације цивилног друштва... дакле, све оне који артикулишу неке проблеме и потребе грађана, а Градска управа им је некако прва адреса одакле очекују подршку. И колико успијевате свима њима да изађете у сусрет?
- Настојимо грађане да обавјештавамо и укључимо у све што се овдје ради. Углавном, преко различитих средстава јавног информисања, али су се времена, чини ми се, промијенила и сад је приличан број оних који малтене очекују да свакоме лично на адресу пошаљемо позив. Имамо неке јавне расправе гдје су људи скоро па незаинтересовани да се укључе. А кад заврши, рецимо расправа о буџету или оконча неки конкурс или јавни оглас, људи питају - гдје смо ми и зашто нас нико није звао. Желимо да се грађани укључе, отворени смо за сваки приједлог или сугестију. Скоро све организације које постоје у граду, кад је у питању спорт, култура или нека друга дјелатност, и јесу укључене - или преко надлежног одјељења или преко наших јавних установа. Исти је случај и кад су у питању мјесне заједнице. Поменућу и то да смо управо наредне године планирали да одржимо изборе у мјесним заједницама. Дакле, мање-више, међусобно разумијевање постоји. Чињеница је да буде коментара - колико су та нека средства која издвајамо за неку подршку довољна, али у сваком случају, ако распоредите на прави начин оно што имате – без обзира на износе, људи буду задовољни.

Посљедњих година било је доста посла око уређења уже градске зоне. Најзначајнији међу њима, поплочавање Старог града улази у завршне фазе, али комплетан пројект ревитализације подразумијева – још и труда и новца. Неке друге пјешачке зоне у центру су такође ове године добиле камени плочник, који им је донио другачији и дух и амбијанталност. Какви су планови за ову годину?
- Већ је склопљен уговор са извођачем за наставак поплочавања Старог града. Надам се да ћемо овим комплетирати посао што се поплочавања тиче. Али нисмо још одустали од канала око Старог града. Требаће се позабавити и уређењем зидина. Баријерама које се регулисати улазак возила - јер нам је то такође проблем. Треба ријешити и проблем паркинг простора за станаре. Стари град ће, дакле, и након поплочавања бити отворена тема. Исто тако, намјера нам је да поплочавамо и остале тротоаре који су у ужем градском језгру. Планирали смо ставку у буџету за ту намјену. Људи су позитивно реаговали на ово што смо до сада урадили са поплочавањем у дијелу центра. Требаће санирати и старије плочнике на мјестима гдје су пропали. Међутим, све ово изискује и доста новца. А недостатак је и правих мајстора - и ту постоје одређене потешкоће. Али става смо да то треба да се ради, и дугорочно - а то не значи да ће се на то чекати претјерано дуго, већ по изградњи обилазница - уже језгро града треба претворити у пјешачку зону. Када се то уради град ће свакако добити потпуно другачију димензију.

У години коју испраћамо са Путевима Републике Српске урађено је доста и на реконструкцији путне инфраструктуре у градској зони. Циљ није био само ревитализација дотрајалих саобраћајница – већ и нова саобраћајна рјешења која ће санирати нека уска грла и смањити гужве. Јесте ли задовољни постигнутим и можемо ли очекивати нове инвестиције и у наредној години?
- Поносан сам на посао који је урађен са кружним током на Главној улици код Каменог моста. Овај посао смо схватили као озбиљан ризик јер је било доста оних, међу њима и људи из струке, који су говорили да је то неизводљиво на тој локацији без неких додатних проширења. Није било свеједно у таквим околностима преузети одговорност и упустити се у овај пројекат – али данас смо заиста поносни на оно што је тамо урађено. Такође, урађено је одвајање за капелу, гдје су се огромне гужве стварале. Неће тамо ни сада баш увијек бити идеално, али свако добронамјеран види да итекако има користи од траке за одвајање. Затим је урађена и раскрсница за Хрупјела. Рјешење се и овдје годинама чекало. Опет је било оних који нису вјеровали да се то може ријешити - доказали смо и то да може. Данас се много лакше и безбједније улази у насеље или из насеља на магистралу. Завршено је и преслачење асфалта на цијелој дионици од Душанове и Улице требињских бригада до кружног тока на излазу из града. Мало су ови радови потрајали али нам ни вријеме није ишло на руку. И тамо је од прије неки дан постављен кружни ток, а план је да се још уреде и зелене површине на овом дијелу, поставе системи за наводњавање, расвјета. И све смо то урадили у овој години. Нећемо на овоме да станемо. Треба квалитетније да се ријеши раскрсница код бившег Клуба умјетника. То је сад приоритет. Раскрсница код Корта је такође врло фреквентна и ту се већ размишља о неком кружном току. И раскрсница на Ложиони, од кружног тока који је урађен прије неколико дана па према болници – сада је фреквентнија и ту ћемо тражити неко рјешење. План је да био да се комплетан саобраћај из правца моста усмјерава десно према кружном току, те да се тамо укључују и они који требају у правцу болнице. Али рјешавамо један по један проблем. Важно је одредити приоритете. Најлакше је донијети одлуку - треба прво обезбиједити средства.

Након што је изграђен дневни центар за дјецу и омладину са потешкоћама у развоју - јавио се проблема око организације рада и финансирања запосленог кадра. Да ли је нађено неко рјешење?
- Укључени смо од самог почетка у овај проблем. Али ћу вас прво нешто подсјетити. У акцији „С љубављу храбрим срцима“ Требиње и Бањалука су добили средства – по 627.000 КМ за изградњу дневних центара. Град Требиње је обезбиједио додатних преко 600.000 КМ, објекат је саграђен и стављен у функцију. Бањалука још није ни темеље излила. Кроз један пројекат смо успјели значајно и да опремимо овај објекат. На све то смо поносни. Удружење „Сунце нам је заједничко“ носило је претходних година велики терет - обезбјеђивали су средства преко пројеката, укључивали и родитеље дјеце да тамо раде. Међутим, повећање најниже плате и неке друге околности довели су у питање могућност да се све то даље финансира. Једна од идеја је била да се оснује нова јавна установа – али би то опет створило и нову администрацију што би само додатно повећало трошкове. Сада смо ипак става да стручни кадар дневног центра иде на буџет Центра за социјални рад Требиње. Видјећемо у години пред нама како ће све то функционисати. На овај начин ће и удружење „Сунце нам је заједничко“ остати у функцији да могу и даље да повлаче одређена средства преко пројеката. Зашто да буду ускраћена или доведена у питање та донаторска средства. У сваком случају, и наредне године бићемо ту да подржимо рад дневног центра, коликогод смо у могућности да олакшамо и дјеци и родитељима, а не сумњам да ће се укључити и надлежне институције са републичког нивоа.

Утисак је да ће ово вријеме ипак обиљежити неколико великих и за град важних пројеката. Међутим, не одмичу сви једнаком динамиком. Поменули сте да би нова болница могла бити завршена и прије рока. Слободна зона опет тражи вријеме и додатна средства да би била стављена у функцију. Изградња канализације у насељима која је никад нису имала - и технички и инвестиционо веома је захтјеван подухват, али се Требиње ипак одважило да крене у кредитни аранжман и настави оно што је започето у неким предратним деценијама. Посљедњих година много је урађено и на изградњи водоводне мреже. На источну обилазницу се, међутим, дуго чека. Ко што још увијек чекамо и расплет приче око аеродрома, која се закомпликовала негдје горе, на вишим политичким инстанцама. Каква су ваша очекивања у години пред нама када су у питању ови крупнији пројекти?
- Сви ови пројекти су веома захтјевни и није их лако данас радити. Од саме идеје, преко пројектне документације, јавних набавки, а да не причамо о средствима које морате обезбиједити. Али чињеница је да се ради. То најбоље виде људи са стране. Што се тиче изградње канализације – ми смо покренули све процедуре и чекамо одлуку министарства да се распише тендер. У овој фази канализација би требало да буде урађена кроз Полице, али и пројектна документација за Хрупјела, Засад и Мостаће, Дражин До и Град сунца, Варину Груду. Све је то обухваћено овим кредитним аранжманом од око 5 милиона марака. Такође, и пројекат изградње система водоснабдијевања је настављен. Граде се резервоари Црквина и Полице, а кад све буде приведено крају – и лијева и десна обала Требишњице биће покривене системом да ћемо имати прстен у водоснабдијевању, па ако се деси квар на једној страни, друга страна ће да пумпа воду и за дио града гдје је прекид. Пројекат аеродрома је успорен од стране недобронамјерних људи, рекао бих. Чињеница је да не жели баш свако да се Требиње развија. Зато што овдје виде конкуренцију. По мени, здрава конкуренција ће бити од помоћи свима. Ако није довољно покривен теретни програм или неком аеродрому није довољно дуга писта, боље да све то неко други има. Регион овим пројектом добија. Кад имате проблем негдје у окружењу са аеродромом, саобраћај преусмјеравају и по неколико стотина километара одакле. Зашто не би сарађивали? Зато, вјерујем да ће све то доћи на своје.  

Град већ дуже времена улаже одређене напоре да подржи предузетничку иницијативу и поправи пословни амбијент, у складу са властитим буџетским могућностима и кроз учешће у пројекима који се финансирају са других адреса. Јесте ли задовољни резултатима и гдје су највећи проблеми?
- Ове године је највећи износ до сада издвојен за самозапошљавање. Педесет седам наших суграђана је одлучило да се укључи у овај програм а преко 1.200.000 марака је планирано за ову намјену. Већ је прва рата, са 60 одсто овог износа, исплаћена. Ми смо једна од ријетких локалних заједница која уопште идваја средства за ову намјену. Али ми мислимо да постоји и потреба. Имате локалне заједнице гдје ова врста подршке људе и не интересује много. Код нас није тако. Преко осамдесет људи је било заинтересовано за овај програм. У посљедњих седам година, заједно са Заводом за запошљавање, кроз програме самозапошљавања – посао је себи обезбиједило преко 300 људи. Кроз разне програме подршке запошљавању – тај број је више него двоструко већи. Сигурно да још постоји простор за побољшање. Оно на шта сам поносан је да смо врло мали број имали оних неодоговних, који су покушали да искористе та средства на други начин и нису испуњавали свој дио обавеза. Циљ нам је да та средства буду у пуној функцији, не да их тек тако подијелимо и задовољимо људе. Сматрам да је веома значајно да ова врста подршке не изостане ни у наредном периоду. Ако људи буду одлазили и не буду се враћали они који оду – узалуд је све ово што радимо. Сигурно не живимо у заблуди да ће сви да се врате. Проблем је што квалитетни људи одлазе из малих средина. Опет, не можемо ми овдје људима обезбиједити ни плату каква је у Дубровнику, али гледамо да се прилагодимо ситуацији колико је могуће. Наш циљ је да кроз смјер који је отворен у Требињу у сарадњи са Техничким факултетом из Новог Сада покушавамо да доведемо овдје и одређене компаније из ИТ сектора, које су наслоњене на тај факултет. Тиме би, вјерујем, привукли људе, чак би људи мимо Требиња долазили овдје да раде. Имамо и велики број Херцеговаца који је успио у Србији, у Европи и свијету. И са њима ћемо разговарати - ко је вољан да допринесе развоју Требиња и Херцеговине, у смислу покретања неког производног погона овдје, ми смо спремни да им обезбиједимо све попусте који су могући у складу са законом.

Требиње у нову годину улази са усвојеним буџетом за 2025. годину. Шта нам више можете рећи о овом документу и очекивањима уопште када је у питању стабилност јавних финансија града? На темељу неких претходних година, утисак је да је Требиње финансијски стабилна локална самоуправа, са буџетом који у континуитету расте, без озбиљнијих проблема у извршавању обавеза према свим корисницима, са задуженошћу која је још подалеко од граница дозвољеног – а новца понешто претекне и за капиталне инвестиције у инфраструктуру.
- Веома је значајно да је сваке године буџет све већи и већи. Још је важније да га испратите извршењем и да послујете позитивно. Водимо рачуна да сходно приходима правимо и расходе. И кад нешто планирамо да радимо, а видимо да ће недостајати новца – радове зауставимо. То је питање одговорности. Посљедње године завршавали смо са суфицитом. И овај буџет који је усвојен надам се да ће бити квалитетно пројектован и да ће бити остварено све оно што смо замислили. Ове године је на буџету и Дом здравља. То је обавеза коју мора да прихвати свака локална заједница. До сада смо подржавали Дом здравља са неких 200.000 марака, у наредној ће тај износ бити 370.000 марака. Тај износ има и свој капитални дио а наш је план да се из тих средстава набави једно санитетско возило и реновира дјечији диспанзер. У новом буџету први пут директно иде и подршка дневном центру за дјецу са потешкоћама у развоју. Планирали смо и средства за израду пројектне документације за нове вртиће – Тина и Хрупјела. Зашто не рећи и то – наредне године је јубилеј Радио Требиња, тамо услови за рад нису баш најбољи, па нам је намјера да урадимо пројектну документацију, а можда се крене и у неке радове – везано за изградњу једног информативног центра, у којем би могли да буду смјештени сви медији из Требиња. Знамо да и РТРС у Требињу има проблеме са простором и да раде у изнајмљеним просторијама. Надам се да ћемо успјети да релизујемо све што смо замислили, ако не све у 2025. години – онда у наредној. Знамо сви да вишемилионски пројекти изискују и времена и труда – али и новца.

Почетком децембра боравили сте у Кини. Делегација Требиња била је међу 400 делегација из читавог свијета које су учествовале на конференцији градоначелника о сарадњи у оквиру иницијативе „Поморски пут свиле“. Не треба посебно наглашавати колико је значајно да Требиње добије прилику да представи властите потенцијале на таквом једном мјесту и у таквом друштву. Какве утиске носите са Далеког истока?
- И раније сам био у Кини па нисам био изненађен, али је предсједник Скупштине господин Бањак био први пут – и био је одушевљен. Питали смо се како је могуће да су њихови градови тако уредни и чисти. А одговор је – не зато што имају посебно добре службе за чишћење, него што људи не бацају смеће, зато што је то таква култура и таква дисциплина. А зашто не рећи – и што постоје казне за оне који би поступали другачије. То су рјешења за неке проблеме које сви ми имамо. Са задовољством морам да нагласим да је на конференцији Требиње добило значајну пажњу и уважавање. Од 19 презентација међу 400 учесника – била је презентација Требиња. Били смо једина локална заједница са подручја бивше Југославије и шире која је имала прилику да се тамо представи. И у директним сусретима смо настојали људима из свијета да приближимо гдје је Требиње, ко смо и шта ми то радимо. На конференцију су, кажу, звали градове пријатеље, што је за нас заиста била лијепа порука. Важно да развијамо пријатељство и сарадњу. Да ли можемо да очекујемо било шта од сарадње са градовима у Кини, сигуран сам да можемо - има много тога што од њих може да се научи и овдје примијени, без обзира што су то од нас несразмјерно већи, вишемилионски градови. Могу рећи да сам још увијек под утиском те посјете...