Спремите довољне залихе хране и воде за пиће за најмање 72 сата, укључујући конзервирани пасуљ, енергетске плочице, тестенине, лијекове и таблете јода.

Направите залихе кромпира, купуса, шаргарепе и конзерви. И, што је најважније, будите спремни да се сами сналазите!

Овакви савјети су издати у Шведској, Финској, Норвешкој, Њемачкој, Великој Британији, Русији, па чак и у сусједној Хрватској.

Страх од нуклеарног рата није заобишао ни Србију, због чега је предсједник Александар Вучић недавно упозорио:

"Потпуно смо неспремни, немамо довољно атомских склоништа!"

Да ли су нам потребни коферчићи за судњи дан, да ли треба да резервишемо мјесто у атомском склоништу и колико је реална опасност од нуклеарног рата, постају кључна питања.

Пуковник Миодраг Савић и Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду у "Блиц уживо" истакли су да од нуклеарног напада не треба страховати, али да је потребан сталан опрез.

"Не треба страховати од нуклеарног напада, али морамо бити опрезни и пратити озбиљан приступ Европе у припремама за ванредне ситуације. Од 2006. године ми немамо организовану цивилну заштиту и грађани су препуштени сами себи. Дио надлежности је прешао на сектор за ванредне ситуације, али је потребан организован систем цивилне заштите", каже Савић.

Напомиње да је важно инсистирати на обуци грађана за поступање у ванредним ситуацијама, не само током рата, већ и у случају звука сирене или потребе за евакуацијом у склониште, како би се сви грађани знали правилно понашати и заштитити.

Скандинавци, Нијемци, Британци се спремају за најгори могући сценарио. С друге стране Шпанци и Италијани као да долазе из неког другог свијета, а како истиче пуковник Савић, свака држава има свој начин размишљања.

"Скандинавци су први на удару и дефинишу неке ризике за могуће дејство са територије Русије. Издавањем брошура они подижу одбрамбене припреме становништва на највиши могући ниво. Србија мора да врати систем цивилне заштите из простог разлога што смо имали најмодернији систем, преузели су га Словенци, преузели су Хрвати, преузели су Румуни, преузели су Мађари. Ми једини немамо јединице цивилне заштите уопште", каже Савић.

Прво треба припремити склоништа у случају нуклеарног напада

"Прво што треба урадити, што Србија треба да уради, то је да припреми склоништа. Не штити вас јод, вода и храна од нуклеарног удара него склониште. Морате се склонити у атомско склониште које је од бетонског зида 1 метар и са челичним вратима од 20 до 30 центиметара, зато што то штити од гама зрачења. Јод не штити ништа од гама зрачења. Гама зрачење убија људе и оно пробија кроз зид, кроз све. Улази у све, осим у метар бетона и од њега штити само атомско склониште", каже Савић.

Гости "Блиц уживо" истичу важност предузимање личних мјера заштите, али да не треба стварати непотребне фармаколошке залихе и неконтролисано узимати јод.

И не треба се повиновати свим тим информацијама које долазе са Запада, наглашавају Петровић и Савић.

Проблем са склоништима у Србији

Према подацима које је саопштило Јавно предузеће "Склоништа", на простору Србије постоји више хиљада склоништа, од којих је 1.442 на територији 48 општина повјерено на управљање овом предузећу.

Од овог броја, чак 980 њих се налази на територији Града Београда на територији 15 градских општина. Најбројнији је Нови Београд са 244 склоништа, затим Раковица са 130 и Вождовац са 107.

Ипак, склоништа на територији Барајева и Сурчина нису под управом овог јавног предузећа.

Према ријечима гостију "Блиц уживо" велики је проблем то што инвеститори више нису у обавези да граде склоништа.

"Раније, по закону о одбрани под надлежношћу Министарства одбране, сваки инвестициони објекат морао је имати склониште или уплатити 2% од грађевинске вриједности у фонд јавног предузећа за склоништа ако је постојало блоковско склониште. На тај начин је финансирано јавно предузеће за склоништа у Србије", каже Савић.

Петровић и Савић напомињу да је важно од сада систематски приступити обуци грађана.

Према Уставу, грађани имају право на обуку и обавезу одбране. Потребно је спровести колективну едукацију, формирати јединице цивилне заштите опште намене и оспособити сваког грађанина. У прошлости су грађани имали комплете за личну заштиту, а иако смо то сматрали прошлим временом, сваки период носи своје ризике. Држава је дужна да обезбиједи грађанима обуку, оспособљавање и увежбавање.

Ово је обавезно понијети у случају опасности

У случају опасности, сваки члан домаћинства треба бити спреман да понесе сљедеће основне ствари, савјетује пуковник Савић:

- Лична документа (лична карта, пасош)

- Најнужније лијекове

- Минималне потрепштине за хитну евакуацију.

За превенцију, препоручује се припремити залихе хране и воде на адекватан начин, у складу са могућностима.