Научним скупом о поетици Милутина Бојића, у Требињу су јутрос почео „Дучићев дан“, дводневна манифестација посвећена најзнаменитијем Требињцу и барду српског пјесништва Јовану Дучићу.

Симпозијум, који се по традицији организује у сарадњи са Институтом за књижевност и умјетност из Београда, у знаку је стогодишњице од смрти пјесника Милутина Бојића, а ове године у двије сесије – требињској и београдској, познаваоци Бојићевог пјесништва представиће своје радове намијењене будућем зборнику, десетом у едицији о српским пјесницима које институт реализује у копродукцији са Градом Требињем.

Светлана Шеатовић, руководилац едиције са Института за књижевност и умјетност из Београда, подсјетила је да је пјесник „Плаве гробнице“ живио свега 25 година, а иза себе оставио чак четири тома сабраних дијела, притом се писањем и активизмом недосмислено потврђивао и као „песник националног интегритета“.

„Залагао се из све снаге за ослобођење свих Срба под окупацијом – пре свега је мислио на делове Босне, Херцеговине, Славоније и Далмације. Зато овај скуп има и велику симболичку вредност – није случајно да смо у Требињу, који је и град националног интегритета, а притом у себи сажима изузетне културне вредности и уме да их препозна“, рекла је Шеатовић.

Дугогодишњи руководилац ове едиције и члан савјета Дучићевих вечери поезије Јован Делић истакао је да је резултат сарадње научних радника и Града Требиња „цијела једна библиотека монографиских научних зборника радова о поезији и поетици српског пјесништва 20. вијека“.

Делић каже учесници у пројекту у Дучићев град „ни овога пута нису дошли празноруки“, већ са још једном требињском задужбином поезији – зборником радова са прошлогодишњег научног скупа у Требињу „Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића“.

„Нема данас мјеста под сунцем, то више није ни Шантићев Мостар, гдје је природније, прикладније и љепше по први пут представити зборник радова о Алекси Шантићу, тек други икада приређен, него што је Дучићево мило Требиње“, казао је Делић.

И овогодишњи симпозијум отворио је домаћин, градоначелник Требиња Лука Петровић, истакавши да девет публикованих зборника потврђују да „све што се на овом скупу каже – путује у вјечност“.

Сваки овакав сусрет, каже Петровић, доживљава као један од драгоцјених покушаја да као друштво и народ  расправимо и дођемо до одговора на бројне изазове које је вријеме избаштинило.

„Морам рећи да жалим што сличних научних скупова, што доносе нове погледе па и колективне синтезе, немамо више и у другим доменима. Због тога данас овдје могу да кажем – да ћемо овакве скупове посебно његовати и у оквиру Дучићевих светковина и других пројеката у оквиру Требињског културног љета – и свих оних скупова на којима ћемо темељити Дучићев пројекат Требиња – града културе“, нагласио је Петровић.

Академија у знаку Дучићевог лауреата Гојка Ђога

Од 18 часова у Музеју Херцеговине биће промовисан зборник радова „Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића“, са прошлогодишњег научног скупа у Требињу.

Програм од 19:30 у Музеју Херцеговине резервисан је за изложбу „Српске иконе од 16. до 18. вијека из цркава и мaнастира са простора БиХ“.

Други дан манифестације, на Благовијести, почиње у 9 часова служењем свете архијерејске литургије и помена пјеснику у Херцеговачкој Грачаници, гдје почивају земни остаци Јована Дучића. Културни центар биће домаћин изложбе академских сликара бивших студената Академије ликовних умјетности Требиње, чији је отварање заказано за 19:30.

Програм завршава свечаном академијом „Вече лауреата“, која је ове године посвећена пјеснику Гојку Ђогу, добитнику Дучићеве награде 2016. године.

Покровитељ манифестације је Град Требиње.

Споразум оснажује сарадњу

Град Требиње и Институт за књижевност и уметност из Београда оснажиће сарадњу на заједничким пројектима – споразумом о научно-културној и пословној сарадњи, који су данас потписали градоначелник Лука Петровић и Светлана Шеатовић, испред овог института.

Како је појаснио градоначелник Петровић, споразум је потписан у циљу интеграције српског културног простора, подстицања научних истраживања књижевног и умјетничког стваралаштва, учешћа у подстицању библиотечке, издавачке и других видова сарадње, представљања националне културе и науке у земљи и иностранству, учешће у органицацији међународних скупова, округлих столова и слично.

„Потписивање споразума је начин за ојачавање специјалних веза Републике Српске и Србије у домену културе“, рекао је Петровић.