На сцени Културног центра синоћ је изведена представа „Матичар“ Душка Премовића, у извођењу младих глумаца са Академији умјетности у Бањалуци Николе Јаношевића, Милице Димитрић и Марка Недељковића.

Опоро хуморна прича о случајном сусрету двоје незанаца из потпуно различитих животних миљеа у чекаоници мјесног уреда, чији наизглед немогући однос прераста у блискост бродоломника чије је животе „појело вријеме“ – дипломска је представа Милице Димитрић на Академији умјетности у Бањалуци, а синошње у Требињу је већ њено шесто извођење.

Димитрићева каже да је комад Душка Премовића изабрала из жеље да се окуша у комедији јер у том жанру током студија није имала довољно прилика да се потврђује.

Презадовољна је, истиче, реакцијом требињске публике, која је смијехом и аплаузима од почетка сугерисала успјешно „пређену рампу“, иако је, додаје, страховала да ће ли „крајишки“ профилисан хумор сеоске дјевојке коју тумачи бити довољно близак Херцеговцима.

„Негдје се осјећала јако добра атмосфера. Драго ми је што је публика добро реаговала, али бих била срећнија да се мање људи проналази у овој причи. Негдје иза њених кулиса ваља се порука да је ова два лика, уствари, појео рат. Нажалост, јако је велики број људи које је то вријеме прогутало и који се још не могу ослободити осјећаја – да им је неко украо десет година живота“, каже Димитрићева за Радио Требиње.

Представа „Матичар“ рађена је дијелом и у Требињу, гдје Димитрићева посљедњих година живи и ради као професор виоле у Музичкој школи.

„Музика је моја љубав, а глума симпатија. Свако ко је волио више пута у животу зна да не постоји једно ‘вољење’. Негдје је моје биће имало страшну потребу да одржи у животу то дијете у себи. И то дијете има потребу да постоји на сцени – од раније кроз музику, а сада и кроз глуму“, каже Димитрићева.

Гостовање  представе „Матичар“ приредио је Културни центар, поводом Свјетског дана позоришта.