Љубињац Станко Турањанин (82) најстарији је херцеговачки ковач, а некада је био и колар и бравар.

Животну причу везује за четири догађаја: дан када је завршио занат, када је с љубињским одбојкашима освојио први пехар, постао првак града у шаху и најзначајнији - када је из градског резервоара од утапања спасио дјевојчицу из Љубиња.

- Завршни испит полагао сам у Стоцу, а прије полагања учио сам три године, без паре и динара. Добио сам задатак да направим предњи точак коњских кола, што је био најтежи посао. Kад сам се вратио из војске бавио сам се ковачким послом, а онда сам положио за бравара и радио као пословођа у “Соколу” - сјећа се овај витални старац.

Од три занимања данас му је преостало једино ковачко, кује ножеве за резање дувана, косере, секире, мотике, а повремено израђује и потковице.

- Правим и приколице за аутомобиле. Једну сам продао, па правим другу. Посла има. Једном су ми долазили и из Приједора, јер су чули за мене. Нисам им хтио наплати, али су ме људи частили - каже он.

Kриво му је што млади људи не желе да се баве ковачким занатом који изумире.

- Имам сав алат, али нема младих да помажу. Помаже ми само један старији комшија - жали се Станко.

Да би одржао посао научио је правити и ћумур, односно угаљ. Међутим, Станко Турањанин се као пензионер уписао у хероје свога краја, када је спасао живот дјевојчице.

- На новом градском резервоару играла се група дјеце. Затекао сам се седамдесетак метара даље, не сањајући да ће ми се сљедећи минути претворити у драму коју никад нећу заборавити. Једна дјевојчица је упала кроз отвор у воду, а успаничена дјеца су почела да трче и звала помоћ. Без размишљања сам скочио унутра. Срећу када сам дјевојчицу дохватио руком и запливао према отвору не могу описати - сјећа се подвига за који је добио и општинско признање.

Највећа награда му је, каже, што је спасао млади живот.

На констатацију да је још виталан и има добро здравље, Станко одговара: “Имам, не гледам на ситнице и не дам да ми оне срећу кваре”.

Шах игра од седме године

Станко Турањанин са седам година је почео играти шах, а био је и у одбојкашкој екипи “Партизана”, која је 1963. освојила Зимски куп БиХ у Бихаћу.

Текст: Дубравка Чоловић