На научно-политичком скупу „Говори српски – пиши ћирилицом“, чији је Требиње данас домаћин, требало би да буде усвојена декларација којом ће од институција Републике Српске бити затражено да се посебним законом дефинише службена употреба ћириличног писма на подручју Српске.

На скупу, који су учесници већ оцијенили историјским, лингвиста проф. др Милош Ковачевић појаснио је Република Српска по овом питању мора да слиједи језичку политику Србије, гдје ће новим законом и националним програмом заштите ћирилице бити дефинисане све сфере употребе српског националног писма и – што је најважније – прописане и казне за избјегавање ћирилице у случајевима гдје је употреба обавезујућа.

Он је додао да ће се поменутим законом у Србији стати у крај затирању ћирилице у сфери најшире њене употребе – а то су декларације на производима, гдје је српски језик по правилу писан латиницом, а што ће се по новој легислативи, напомиње он, убудуће кажњавати са 10.000 евра.

И фирме на радњама мораће примарно имати ћириличне натписе, што данас у 90% случајева није пракса, каже Ковачевић.

„А у свакој нормалној земљи основна заштита писма тиче се назива на фирмама и писма на декларацијама, који морају бити најприје исписани на већинском национаном писму, а испод тога ником се не брани да, ако хоће, испише исти садржај на још седам језика и писама“, додаје он.

Ковачевић је мишљења да сама иницијатива скупа у Требињу неће имати значај ако је не прати и закључак да законом дефинисана употреба ћирилице у Српској мора садржити и санкције, за шта је довољно „да се из новог закона у Србији преведу казне из динара у конвертибилне марке“.

Трећа, не мање важна порука требињске иницијативе, истиче он, мора бити у неопходности да ћирилично писмо на цијелом простору српског језика коначно добије један заједнички буквар, напоменувши да је у Србији већ урађена стандардизација азбуке.

„Ако не кренемо од заједничког буквара, тешко да можемо доћи до заједничких ставова у српској филологији“, истиче он.

Ковачевић напомиње да Република Српска није у ситуацији да законом ријеши и питање језика, који се директно тиче и других народа у БиХ, али наглашава – да ће се управо законом о ћирилици, која је све више српски ексклузивитет, поставити темељ и за закон о језику.

„У времену када се и Хрвати и Бошњаци и Црногорци одричу ћирилице, законом би ћирилица била изворним националим писмом српској језика, што би било и почетак утемељења закона о језику. Јер нигдје не постоји таква сагласност између језика и писма као што постоји између српске ћирилице и српског језика“, појаснио је Ковачевић.

И академик Слободан Реметић сматра да је за регулисање ћирилице, као амблема националног континуитета, „неопходан консензус свих научних и државних институција на српском језичком простору“,  да је за такав национални подухват крајње вријеме и „да свако одуговлачење само погоршава стање“.

„Неопходно је организовано и институционално остваривати политику очувања јединственог српског духовног и културног простора, на шта нас обавезује и споразум о специјалним и паралелним везама између Србије и Републике Српске“, подсјећа Реметић.

Академик напомиње да смо и сами често учествовали у процесима „дробљења,  растакања и множења дијељењем“ српског националог и језичког бића, због чега ни овога пута „не смијемо губити из вида снагу регионалне свијести“ и „озбиљних препрека интеграционим тенденцијама било које врсте“, подсјећајући да је и лично прије 20 година допринио спречавању израде посебног правописа специфичности језичког израза Републике Српске.

Сабрање око ћирилице буди нашу успавану савјест

У поздравној бесједи учесницима скупа, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је да је језик „срж и бит сваког националног идентитета“ и „крајоугаони камен здања без којег бисмо изгубили, не само уточиште и прибјежиште, него у коначници и свој путоказ и смјернице, битку у непредвидивој и неријетко нечасној игри историје и политике“.

Оваква сабрања, напомиње владика Григорије, суочавају нас и са спознајом „колико смо инетрни и мало чинимо за себе и за друге, колико смо језички и национално неосвјешћени и заокупљени ситним или крупним дневним бригама, које нам често заклањају поглед“ да не видимо и „оно од чега заиста зависи наша егзистенција, не само физички већ надасве и духовни опстанак“.

„Стога је важно да догађајима попут овога његујемо саму своју свијест о националој и језичкој самобитности, о смислу и важности језика и писма, и да конретним дјеловањем пробудимо своју успавану савјест, да изађемо из учемалости и летаргије, загледавши се у саму срж свог језичког и националног бића“, поручио је епископ захумско-херцеговачки и приморски.

Изражавајући почаствованост што је управо Требиње домаћин важног научног скупа са циљем очувања нашег језика и писма, у име покровитеља скупа градоначелник Требиња Лука Петровић подсјетио је да је значај ћирилице за Србе неупитан јер је ово писмо „дио српског народа и његов темељни национални симбол“.

„Ако одустанемо од ћирилице, одустали смо од своје духовности, религије, културе и науке, историје, територије, прошлости – и будућности“, истакао је Петровић.

Скуп је организовала је Асоцијација стваралаца РС, Академија наука и умјетности РС, Српски национални савјет Црне Горе, СПКД „Просвјета“ и Српско удружење „Ћирилица“ Требиње.

На отварању прочитано је и писмо подршке предсједника Републике Српске Милорада Додика.

О историји српског језика и писма, угрожености данас, важности очувања језика и повратка ћирилици, у двије сесије у хотелу „Леотар“, говориће истакнути научни радници из сфере лингвистике и политике са простора Републике Српске, Србије и Црне Горе, а програм завршава научно-политичком трибином „Говори српски – пиши ћирилицом“, која ће у требињском Културном центру бити одржана од 18 часова.

До почетка трибине, учесници скупа требало би да дефинишу и садржај декларације о законској заштити ћирилице, како би и грађанима у Култуном центру била презентована.