Za razvoj poljoprivrednog sektora, kroz osvajanja inostranih tržišta i pristup međunarodnim fondovima podrške – najvažniji uslov je podizanje kvaliteta bh. proizvoda na nivo evropskih standarda i kvalitetnije samoorganizovanje proizvođača.

Ovo je jedna od poruka 10. Foruma o perspektivama razvoja bh. poljoprivrede, pod nazivom „Naše oranice bez granice“, koji je juče u Trebinju za lokalne poljoprivrednike organizovala Kancelarija specijalnog predstavnika Evropske unije u BiH.

U ime organizatora, Forumu je prisustvovao i šef Delegacije i specijalni predstavnik EU u BiH Lars Gunar Vigemark, koji je, kako kaže, impresioniran voljom i marljivošću bh. poljoprivrednika da opstaju, uprkos skromnoj podršci države i međunarodnih fondova.

Cilj foruma je, dodaje on, da im se kroz razgovor o problemima i perspektivama pruži stručna podrška, kako bi se taj uloženi trud – više isplatio.

„Evropska unija svakako nudi prilike i pogodonosti u agrarnom sektoru, ali da bi se te prilike iskoristile morate jasno znati koji su to naši standardi – u oblasti zdravstva, fitosanitarnom sektoru, registracije grla stoke, gazdinstva i slično“, ističe Vigemark.

On je naglasio važnost usvajanja strategije u sektoru poljoprivrede na nivou BiH, napominjući da je veliki posao u tom pravcu već urađen na nivou entiteta.

„Naredni korak je to sve objediniti i donijeti političku odluku da se usvoji cjelodržavna strategija. Nije to nikakva nuklearna fizika, samo treba imati tu spremnost“, smatra Vigemark.

Luiđi Maluza

Jedan od izazova za BiH i njene proizvođače je poštovanje fitosanitarnih standarda i uspostavljanje sistema odgovarućih kontrola u ovoj oblasti, bez kojih poljoprivrednici ne mogu da računaju na izvoz, poručuje Luiđi Maluza, savjetnik na projektu EUFITO u BiH.

Ističe da je kvalitet hrane, poput voća i povrća, prije svega u aspektu sigurnosti, odnosno količini ostataka pesticida, te podsjeća na nedavni problem sa izvozom u Rusiju.

„Razradili smo metode koje će biti obavezne za poljoprivrednike, a primjenom tih metoda oni će smanjiti količinu pesticida, što je važno ne samo za izvoz njihovih proizvoda nego i za našu djecu. Drugi aspekt je u tome da je BiH prepoznata kao zemlja sa velikim potencijalom u proizvodnji sjemenog materijala. Razradili smo jedan sistem sertificiranja, koji će BiH omogućiti da za nekoliko godina izvozi sjeme žitarica širom svijeta“, ističe on.

Poljoprivrednici sami moraju da se izbore za uslove koji će im omogućiti da se njihov trud više isplati, zbog čega je prvi i najvažniji korak udruživanje, smatra dr Zlatan Sarić, dekan Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu.

Zlatan Sarić

„Mislim na kvalitetan oblik udruživanja i stvarno reprezentativna udruženja, jer ovih drugih imamo i previše. Kad ste sami ne možete ništa uraditi. Udruženi možete mijenjati legislativu,natjerati vlasti da se donesu određene mjere koje će vam pomoći, možete lakše aplicirati i na fondove, nabavljati potrebne repromaterijale, lakše plasirati robu i uticati na cijenu vašeg proizvoda“, ističe Sarić.

Za osvajanje drugih tržišta zainteresovani su i trebinjski proizvođači meda. Kvalitet našeg meda je izuzetan, što se ne može reći i za legislativu koja treba da definiše pitanja izvoza.

„Sama regulativa oko izvoza meda je vrlo skromna, gotovo nikakva. Imamo dozvolu države da se med može izvoziti, a nemamo gotovo nikave propise kojima bi se to regulisalo da se tačno zna – šta podrazumjeva taj izvoz, koje papire, koji kvalitet i ono što je najvažnije – koja je cijena“, ističe on.

U razgovoru sa domaćim i stručnjacima iz regiona trebinjski proizvođači su imali priliku da saznaju više o evropskim praksama i našim perspektivama u poljoprivredi, a kao politička podrška forumu u Trebinje su stigli i ambasadori Holandije i Poljske u BiH Jurja Krak i Andrej Kravčik.