За развој пољопривредног сектора, кроз освајања иностраних тржишта и приступ међународним фондовима подршке – најважнији услов је подизање квалитета бх. производа на ниво европских стандарда и квалитетније самоорганизовање произвођача.

Ово је једна од порука 10. Форума о перспективама развоја бх. пољопривреде, под називом „Наше оранице без границе“, који је јуче у Требињу за локалне пољопривреднике организовала Канцеларија специјалног представника Европске уније у БиХ.

У име организатора, Форуму је присуствовао и шеф Делегације и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк, који је, како каже, импресиониран вољом и марљивошћу бх. пољопривредника да опстају, упркос скромној подршци државе и међународних фондова.

Циљ форума је, додаје он, да им се кроз разговор о проблемима и перспективама пружи стручна подршка, како би се тај уложени труд – више исплатио.

„Европска унија свакако нуди прилике и погодоности у аграрном сектору, али да би се те прилике искористиле морате јасно знати који су то наши стандарди – у области здравства, фитосанитарном сектору, регистрације грла стоке, газдинства и слично“, истиче Вигемарк.

Он је нагласио важност усвајања стратегије у сектору пољопривреде на нивоу БиХ, напомињући да је велики посао у том правцу већ урађен на нивоу ентитета.

„Наредни корак је то све објединити и донијети политичку одлуку да се усвоји цјелодржавна стратегија. Није то никаква нуклеарна физика, само треба имати ту спремност“, сматра Вигемарк.

Луиђи Малуза

Један од изазова за БиХ и њене произвођаче је поштовање фитосанитарних стандарда и успостављање система одговарућих контрола у овој области, без којих пољопривредници не могу да рачунају на извоз, поручује Луиђи Малуза, савјетник на пројекту ЕУФИТО у БиХ.

Истиче да је квалитет хране, попут воћа и поврћа, прије свега у аспекту сигурности, односно количини остатака пестицида, те подсјећа на недавни проблем са извозом у Русију.

„Разрадили смо методе које ће бити обавезне за пољопривреднике, а примјеном тих метода они ће смањити количину пестицида, што је важно не само за извоз њихових производа него и за нашу дјецу. Други аспект је у томе да је БиХ препозната као земља са великим потенцијалом у производњи сјеменог материјала. Разрадили смо један систем сертифицирања, који ће БиХ омогућити да за неколико година извози сјеме житарица широм свијета“, истиче он.

Пољопривредници сами морају да се изборе за услове који ће им омогућити да се њихов труд више исплати, због чега је први и најважнији корак удруживање, сматра др Златан Сарић, декан Пољопривредно-прехрамбеног факултета у Сарајеву.

Златан Сарић

„Мислим на квалитетан облик удруживања и стварно репрезентативна удружења, јер ових других имамо и превише. Кад сте сами не можете ништа урадити. Удружени можете мијењати легислативу,натјерати власти да се донесу одређене мјере које ће вам помоћи, можете лакше аплицирати и на фондове, набављати потребне репроматеријале, лакше пласирати робу и утицати на цијену вашег производа“, истиче Сарић.

За освајање других тржишта заинтересовани су и требињски произвођачи меда. Квалитет нашег меда је изузетан, што се не може рећи и за легислативу која треба да дефинише питања извоза.

„Сама регулатива око извоза меда је врло скромна, готово никаква. Имамо дозволу државе да се мед може извозити, а немамо готово никаве прописе којима би се то регулисало да се тачно зна – шта подразумјева тај извоз, које папире, који квалитет и оно што је најважније – која је цијена“, истиче он.

У разговору са домаћим и стручњацима из региона требињски произвођачи су имали прилику да сазнају више о европским праксама и нашим перспективама у пољопривреди, а као политичка подршка форуму у Требиње су стигли и амбасадори Холандије и Пољске у БиХ Јурја Kрак и Андреј Kравчик.