Медитеранска Херцеговина ледила се у јануару, а ниске температуре забринуле су највише воћаре и виноградаре, који страхују од штетних посљедица „дебелог минуса“на својим засадима.

Раде Дрињак, шеф Одсјека за пољопривреду у Градској управи, каже за Радио Требиње да ће евенуалне штете бити видљиве тек у периоду вегетације биљака, али да узгајивачи винове лозе и континенталних воћарских култура не би требало да страхују од озбиљнијих посљедица мраза.

Несвакидашње ниске температуре, међутим, највише ће негативно дјеловати на агруме, додаје он.

„Ледени дани, ниске температуре и до минус 12 степени Целзијуса, неће оштетити највећи број континенталних врста, гајених воћака и чокота винове лозе које су се налазиле у фено фази пасивног мировања. Kод вишегодишњих  биљака које су у зимско мировање ушле недовољно припремљене могућа су извјесна оштећења од мраза. Отпорност воћака према ниским температурама зависи од већег броја фактора. Млада стабла или саднице су осјетљивије на мраз од старих стабала. Претпоставка је да ће агруми претрпјети оштећења, мада то су културе које се код нас још увијек не узгајају на већим површинама и засађене су већином у окућницама и двориштима“, појашњава Дрињак.

Он подсјећа да је најнижа забиљежена температура у овом мјесецу износила минус 10 степени у ужем подручју града, али да су претпоставке да је на руралном подручју Требиња било и хладније, због чега не искључује да су засади винове лозе и поједине воћарске културе, зависно од подручја њиховог узгоја, претрпјеле и штете од јануарског мраза.

„Иако винова лоза може да поднесе хладноћу, дуг период са температурама од десет и више степени испод нуле, праћен јаким вјетром, могао је да оштети родне пупољке. Ако је родни пупољак страдао од мраза, може се препознати његовим расјецањем: зелена боја ишчезава и постаје тамнији или браон“, напомиње Дрињак.

Пошто ће тек период вегетације показати евентуална оштећења, Дрињак виноградарима савјетује превентивно рјешење приликом предстојеће резидбе.

„Предвиђене радње виноградари треба да обављају пажљиво, а посебно бих препоручио дужу резидбу, односно да остављају резервне пупове, да би у догледном времену могли вршити корекцију резидбе према потреби“, појашњава он.

Опоравак биљака зависиће од много фактора, каже Дрињак, а виноградарима и воћарима, ако то временске прилике дозволе, у наредном периоду препоручује и заштиту средствима на бази минералних уља и бакра, због презимљујућих форми инсеката и патогених организама.

Дрињак истиче да у посљедњих неколико година све више Требињаца препознаје своју шансу у пољопривредној производњи, али да избор и технологију узгоја култура још увијек значајно одређује традиционално насљеђе.

Говорећи о трендовима у требињском аграру, Дрињак истиче да је на подручју нашег града протекле године засађено 30-ак хектара смиља, те да се сваке године у просјеку засади између 5 и 10 хектара нових винограда.

Дрињак: Опрез приликом куповине сјемена

Већ крајем јануара локални пољопривредници почели су са набавком сјемена са прољећну сјетву, односно садњу, а Дрињак их савјетује – да не журе са набавком сјеменског репроматеријала, те да обрате пажњу на то шта купују.

„Сјеменски кромпир углавном се набавља из увоза – великих репродуктивних центара у Холандији и Белгији. Путеви транспопрта су дуги, као и његово складиштење у различитим условима, тако да би могло доћи до оштећења усљед екстремно ниских температура које су пратиле претходни период“, упозорава он.