Васо Бокун је први након рата у Требиње почео да доводи групе пољских туриста и на тај начин овај град учинио препознатљивим ван граница Републике Српске и БиХ. Од некадашњег рецепционера дубровачких хотела, Васо постао је један од најпрепознатљивијих пољских и црногорских водича.
 

Када питате људе како највише воле да проводе вријеме и на шта најрадије троше новац, већина ће вам рећи да су то путовања и да би, када би им се пружила прилика, најрадије стално путовали. За турстичке водиче је оно о чему многи сањају, свакодневница. Иако у осмој деценији живота Васо Бокун који већ тридесет година живи у Пољској, и данас као туристички водич путује и зарађује. Више од двадесет година лиценцирани је туристички водич који туристе из Пољске упознаје са земљама бивше Југославије.

- Када туристе доводим у Херцеговину обично кажем то камен и вода, наша спарта, само феномен какао се ту могло опстати и живјети је прича за себе. Пуно сам слушао колега који су из БиХ и Србије па кажу какао кад иду од Стоца ка Требињу немају о чему причати, па какао ја никада тај микрофон не испуштам, ја им причан нпр какао смо млатили кукуруз, какао се врше жито коњима - прича Васо.

Осим упознавања са туристичким знаменитостима и историјским чињеницама, јако му је важно да туристима представи и традицију српских простора. Зато је свака његова туристичка тура оригинална и прича за себе. Оно по чему је такође јединствен јесу народње ношње које увијек носи сходно мјесту у које води туристе.

-Увијек носим заставу државе у којој боравим али и пољску заставу. Напримјер, када сам у Албанији носим албанску ношњу, па су ме неки чак и зезали да сам се поисламио, не ја промовишем себе али и ту земљу. За мене је туризам стил живота, ја то волим, сада сам увео када идем кроз Србију ја им обаавезно причам о влашлкој магији, они зину од чуда, морате наћи нешто да их шокирате, свако може причати о историји - прича дио свог посла Васо.

"Можете истјерати Херцеговца из Херцеговине али Херцеговину из њега никако" - кроз осмјех прича Васо.

Иако је три деценије у Пољској недостаје му требињски менталитет и карактер Херцеговачких гоштакама какав немају Пољаци. Жељан је, каже, добре, топле приче и приповједања својственог само овдашњим људима.

А занимљиво је свакако чути да ли га супруга разумије када срце повуче у Херцеговину.

- Мора да ме разумије, можемо рећи да су наши менталитету уклопиви. Волимо пити и ми и Пољаци, али то је у њих потпуно другачије они пију на екс, ми волимо да ћеифимо - прича Васо.

Себе назива једним од модерних номада у савременом туризму, а захваљујући послу којим се и данас бави обишао је цијелу Европу.

Дружење са туристима Васо је заправо започео у Дубровнику радећи као рецепционер. Тамо је упознао и своју супругу Пољакињу, са којом је усљед ратних дешавања, деведесетих година напустио ове просторе и трајно одселио за Пољску гдје је завршио испит за туристичког водича. Жеља за родном грудом и дружењем са туристима још увијек да држи у животу. Са нестрпљењем,каже, чека прољеће када поново почиње са туристичким турама по својој Херцеговини, али по земљама некадашње Југославији.