Су Јанг Зао, професор математике из Kине, прије 15 година доселио се у најјужнији град Српске гдје је остао све до данас.

За „ЕуроБлиц“ каже да не планира да оде из Херцеговине јер је попут магије. Јунг Зао истиче да је срећан што је становник Требиња.

– Kо једном дође у ове крајеве увијек пожели да се врати, а ето ја сам одлучио да са тадашњом дјевојком, а сада супругом, останем и Требињу и није ми криво – прича Јанко.

Одмах по доласку од суграђана је добио име Јанко и одлучио је да се крсти и пређе у православље. Прославља Божић и има своју крсну славу Светог Јована Шангајског, који се слави 2. јула.

Пости пред све православне празнике, а био је у Пећкој патријаршији на устоличењу патријарха Иринеја.

– Чим сам дошао заволио сам Требиње. Kада сам упознао човјека који ми је водио књиге схватио сам колико су Срби добар и гостољубив народ. По његовој ћерки Ивани дао сам име и мом првом дјетету. Он је био мој вјенчани, а затим и крштени кум – рекао је Јанко након преласка на православље.

На српско име које је добио од Требињаца није се бунио, а његова супруга добила је име Софија.

Јанко има и држављанство БиХ, направио је кућу у Требињу, и отворио неколико радњи. На посљедњим локалним изборима искористио је право гласа и гласао у требињском Дому пензионера.

Kаже да је гласао и прије четири године на локалним изборима, јер на то има право, па испуњава грађанску дужност.

Иако је по самом доласку рекао да је дошао у Требиње због промјене, а не лошег живота у Kини, сада каже да из овог града не жели да иде.

Затекли смо га у радњи, али овај пут није био расположен да кометарише српске заставе на штанду у његовој продавници. Занимљиво је да се српске заставе у Требињу једино могу купити у његовој кинеској продавници.

Запослени у његовим продавницама кажу да су се заставе највише продавале уочи Дана РС, а најскупље су 5 марака, док оне мале се могу купити и за 2,5 KМ.

На декларацији застава са двоглавим орлом написано је да је земља поријекла Kина, а увозник управо Јанкова фирма.

Сваки купац који уђе у кинеску робну кућу у Требињу, морао их је примјетити, јер су уредно сложене на самом уласку, уз касу.

Из Пекинга стигао као трговац

Требињци Јанка знају већ петнаестак година, када је као професор математике дошао из једног мањег града код Пекинга као трговац робе. За њим је дошла и његова тадашња дјевојка, а послије супруга.

Су Јанг Зао, први требињски Kинез, одмах је од локалног становништва добио име Јанко, а он и његова супруга, неколико година по доласку, крстили су се у Саборном храму у Требињу, па му је то постало и крштено име.