Удружења мљекара у Босни и Херцеговини упозоравају да стање у сектору производње млијека никада није било теже и неизвјесније те да се сваки дан погоршава због притиска високосубвенционалног увозног млијека из Европске уније.
Страхују да ће БиХ преплавити јефтино млијеко из Европске уније и да ће велики број произвођача бити принуђен престати радити јер се неће моћи борити с конкуренцијом. Тим поводом, мљекари из РС-а су упутили отворено писмо Министарству вањске трговине и економских односа БиХ и Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде РС.
"Очекујемо да ће послије 1. фебруара, ступањем на снагу и примјеном адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању, бити још теже. Прерађивачи и произвођачи ову ситуацију дочекују неспремни и производња млијека је доведена у веома тешко стање те је на ивици пропадања", стоји у писму мљекара.
Наводе да надлежне институције нису ништа подузеле иако је од потписивања адаптираног ССП-а прошло шест мјесеци те да није реализован ни договор с њемачким министром пољопривреде о намирењу дијела дохотка изгубљеног притиском увезеног млијека. Подсјећају да нису исплаћени ни дугови из 2016. године, а аграрни буџети су остали на прошлогодишњем нивоу. Осим надлежним институцијама, незадовољни су и понашањем појединих мљекара.
"Поједине мљекаре обарају цијене испод цијене коштања, чиме обарамо и улазне цијене млијека или смо сами себи конкуренција на тржишту БиХ. Очекује се да ЕУ на тржиште стави у промет веће количине млијека у праху, због чега протестују и европски фармери у Бриселу, иако су поред редовних подстицаја добили и једнократну помоћ. У оваквој ситуацији осјећамо се напуштеним од власти, али очекујемо да мљекаре и произвођачи збију редове и направе озбиљну стратегију да се спаси мљекарски сектор и да се с том стратегијом појавимо пред Вијећем министара и Парламентарном скупштином БиХ", наводи се у писму.
Истичу да ће нестанком мљекарског сектора нестати и пољопривреда у БиХ јер тамо гдје нема крава нема ни това бикова, а ни ратарске производње.
"Нестат ће мљекарски сектор, али ће нестати и село, што би била катастрофа за БиХ. Желимо вас упозорити да немамо мјеста за унутрашњу конкуренцију обарањем цијена, уништавањем примарне, али и прерађивачке индустрије, него да морамо отворити очи политичарима и кроз мукотрпну борбу покушати спасити примарну производњу, али и прерађивачке капацитете", наводи се у писму које потписује предсједник Удружења Владимир Усорац.
Иако ситуација ни у Федерацији БиХ није ништа боља, пољопривредници шуте и не подузимају ништа за разлику од колега из РС-а, тврди Адин Сакић из Удружења мљекарске индустрије БиХ. Главни проблем је што бх. произвођачи нису равноправни са произвођачима из ЕУ.
"У Европској унији је прије двије године укинута квота за производњу млијека и дошло је до повећања производње у ЕУ, а Русија је истовремено увела блокаду на увоз млијечних производа из ЕУ. Тако да је вишак млијека који се појавио морао наћи излаз и појавило се изузетно јефтино млијеко. Ми смо имали понуду тог млијека из Мађарске гдје је литар млијека за 20 посто јефтинији од цијене млијека коју ми тренутно плаћамо. Kада је ријеч о пољопривреди, у БиХ је јединствена политика, а у ЕУ постоје повлаштене стопе пореза и доприноса. Они добијају неповратна средства до 70 посто за нове инвестиције, имају плави дизел, каматна стопа је између 0 и 2 посто, а у БиХ од 5 до 8 посто и нећете добити кредит јер га стране банке не дају пољопривредницима", казао је Сакић за Kлиx.ба.
БиХ има 13.000 регистрованих пољопривредних произвођача млијека који страхују за своју будућност након отварања тржишта од 1. фебруара.
"Могуће је да нас преплави јефтино млијеко, као што се десило прошле године у Хрватској. Тамо је прошле године између 200 и 300 фарми престало радити због немогућности да се изборе с конкуренцијом из ЕУ. Идемо у рат без икаквог наоружања и апсолутно смо неконкурентни. Kако би се сачувао домаћи сектор неопходан је већи буџет, исплата потицаја на вријеме, а да не говорим о пропуштеним приликама за неповратна средства из ЕУ фондова. Изгубили смо их јер немамо заједничку стратегију на нивоу државе", рекао нам је Сакић.
Шта Ви мислите о овоме?