У Републици Српској просјечна мјесечна нето плата исплаћена у мају износила је 1.280 КМ и у односу на април номинално је већа за 1,2 одсто, а реално за 1,3 одсто, саопштено је из републичког Завода за статистику.

У односу на исти мјесец претходне године, просјечна мјесечна нето плата номинално је већа за 15,8 одсто, а реално за 8,0 одсто, док је просјечна мјесечна бруто плата износила 1.945 КМ.

У мају, највиша просјечна нето плата исплаћена је у подручју вађење руда и камена и износила је 1.737 КМ, док је најнижа плата од 943 КМ исплаћена у подручју грађевинарства.

У односу на мај прошле године, сва подручја су забиљежила номинални раст нето плате, од чега највише у подручјима дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство 21,2 одсто, дјелатности здравствене заштите и социјалног рада 20,3 одсто, те умјетност, забава и рекреација 20,0 одсто.

Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Српској, мјерене индексом потрошачких цијена, у мају у просјеку су ниже за 0,1 одсто, док су у односу на исти мјесец претходне године у просјеку више за 7,3 одсто.

Највећи годишњи раст цијена забиљежен је у одјељку становање 19,0 одсто, усљед виших цијена у групама електрична енергија и други енергенти од 27,1 одсто и чврста горива од 22,9 одсто.

Ниже цијене на годишњем нивоу забиљежене су у одјељку превоза 8,4 одсто, усљед снижења цијена у групи горива и мазива за путничке аутомобиле од 18,2 одсто и у одјељку одјећа и обућа 4,2 одсто, усљед сезонских снижења конфекције и обуће током године.

Календарски прилагођена индустријска производња у Српској у периоду јануар-мај у поређењу са истим периодом 2022. године, мања је за 2,6 одсто, истакнуто је у саопштењу Завода.

У овом периоду, забиљежен је раст од 2,1 одсто у подручју вађење руда и камена, док је у подручју прерађивачка индустрија забиљежен пад од 5,0 одсто, док у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом нема промјена.

Број запослених у индустрији у мају у односу на исти мјесец прошле године мањи је за 1,3 одсто, док је број запослених у односу на просјек лани, мањи за 1,3 одсто.

У периоду јануар-мај 2023. највише се извозило у Србију и у Хрватску, док је за исти период остварен извоз од двије милијарде и 228 милиона КМ, наведено је у саопштењу Завода.

Остварен је увоз у вриједности од двије милијарде и 786 милиона КМ, док је проценат покривености увоза извозом износио 80,0 одсто.

Највише се извозило у Србију и то у вриједности од 333 милиона КМ и у Хрватску 321 милион КМ.

Из Завода за статистику нагласили су да највеће учешће у извозу остварује електрична енергија са 282 милиона КМ, што износи 12,6 одсто од укупног извоза, док највеће учешће у увозу остварују нафтна уља и уља добијена од битуменозних минерала, са укупном вриједношћу од 177 милиона КМ, што износи 6,4 одсто од укупног увоза.