Са 2016. годином прошао је и рок за легализацију бесправно изграђених објеката. Према ранијим процјенама, у Републици Српској 85.000 објеката правно не постоји.
Да ли ће надлежни, по ко зна који пут, продужити рок за легализацију, или је тај воз прошао са 31. децембром? У ресорном министарству још нису одлучили.
Пуне три године трајала је „Легализација на акцији“, да би грађани по нижим цијенама легализовали своје објекте. Испоставило се да многима ни то није било довољно, а сада би могли да се нађу у додатном проблему.
Многобројни грађани, не само да су пропустили прилику да то ураде за мање новца, већ захтјев за легализацију више нико не може да преда. Бар док ресорно мнистаство другачије не одлучи: „Очекујемо да нам током јануара општине и градови доставе податке, на основу којих ће бити направљена анализа и креирани даљи планови у вези са легализацијом бесправно саграђених објеката. С обзиром на наведено, преурањено је говорити о наредним корацима који ће се предузимати у вези са легалиацијом.“
Око 20.000 бесправно изграђених објеката налази се на подручју највећег града Српске. Тек нешто више од пола захтјева стигло је на адресу градске управе. Како то обично бива, многи су чекали 5 до 12.
– Од 8.200 захтјева у 2016. години око 5.000 смо примили у децембру, а од тог броја око 3.000 само у задњој седмици децембра. Сада имамо ситуацију да су многи захтјеви непотпуни јер људи нису стигли да изваде многа документа. Али нека не брину, битно је да су предали захтјев, а сада могу накнадно да донесу потребна документа, појашњава Вук Вишекруна, шеф Одсјека за легализацију у Градској управи Бањалука.
За ове три године колико је трајала акција, грађани су могли 100 метара квадратних да легализују за 100 марака. Највише је требало издвојити, 2.000, за објекте површине до 400 метара квадратних. Одлуче ли надлежни да још једном продуже рок за легализацију, а којим случајем изоставе акцијске цијене, оне који тек треба да крену у ову процедуру – не чека лак посао.
– Ми смо покушали то да прикажемо кроз примјер, па рецимо узели смо један објекат од 190 квадратних метара и прошли смо кроз цијели тај процес. Испало је на крају да би за легализацију тог објекта требало више од 2.500 марака, каже Миладин Ракић, из Градске управе Бијељина.
У Бијељини, према ранијим процјенама, има око 8.000 нелегалних објеката. Закључно са прошлом годином, тек мало више од 4.000 хиљаде захтјева за легализацију стигло је на адресу градске управе.
Слична ситуација и у Зворнику, од 5.000 хиљада објеката, у процес легализације ушла је тек половина, док у Требињу на легалан документ чека око 300 власника. Биле цијене акцијске или не, свака марка у градску касу, добро је дошла.
– То нама одговара, јер ћемо додатно напунити буџет Града Требиња, али и ријешити се нелагално изграђених објеката, значи увести их у правне норме, да имају легалне прикључке и струје и воде, те да људи могу да укљиже своје објекте. Они ће моћи да узимају кредите, стављају те објекте под хипотеку и развијају своје породице, истиче градоначелник Требиња, Лука Петровић.
Једна од могућности је продужење рока, али без акцијских цијена.
Било како било, они који још нису започели процес легализације могу само да чекају да ли ће им надлежни дати још једну прилику и по којој цијени.
Шта Ви мислите о овоме?