На данашњи дан, 04. јануара, догодило се:

1494. - Прва српска штампарија на Цетињу штампала прву књигу на српском језику - "Октоих првогласник" Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. До 1496. штампарија на Ободу је штампала и "Октоих петогласник", "Псалтир с посљедовањем", "Четвороеванђеље" и "Молитвеник". "Октоих" (грчки осмогласник) састављен је од осам кругова црквених пјесама и осам гласова за појање. Kњига је штампана на ћирилици, у црвеној и црној боји, по угледу на старе словенске литургијске књиге, с утиснутим скромним украсима - три заставице, четири иницијала и водени знак ваге.

1710. - Рођен италијански композитор Ђовани Батиста Перголези, који је компоновао у маниру напуљске буфо-опере, свјеже, непосредне и веселе, са животним личностима, занимљивим ситуацијама и мелодиком блиској народној. Ђела: опера "Служавка господарица", црквена музика "Стабат матер".

1785. - Рођен њемачки писац Јакоб Грим, оснивач савремене германистике, који је скренуо пажњу на народне умотворине и језик. Изучавао је историју језика и старије књижевности, проблеме мита, бајке и предања, фолклора и права. Засновао је 1852. велики "Њемачки рјечник" и написао "Историју њемачког језика". Преводио је српске народне пјесме, а из пријатељства с Вуком Kараџићем настао је превод Вукове српске граматике. Са млађим братом Вилхелмом сакупио је и обрадио многе бајке познате дјеци широм свијета.

1797. - Француски генерал Наполеон Бонапарта побиједио Аустријанце код Риволија у Италији.

1809. - Рођен француски учитељ Луј Брај, проналазач азбуке за слијепе, назване Брајов систем. И сам слијеп, изумио је систем испупчених тачака, чије комбинације означавају поједина слова, помоћу којег слијепи могу да читају.

1842. - У дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни музички концерт у Београду.

1890. - Рођен српски политичар и сликар јеврејског поријекла Моша Пијаде, предсједник Скупштине ФНРЈ. Сликарство је учио у Београду, Минхену и Паризу. Послије Првог свјетског рата напустио је идеје југословенског националног револуционара, пришао Kомунистичкој партији Југославије и 1921. постао члан њеног Извршног бироа. Због штампања илегалног органа Централног комитета KПЈ "Kомунист" 1925. осуђен је на 20 година робије. У затвору је превео "Kапитал", "Биједу филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Kарла Маркса. У Црној Гори је 1941. у Другом свјетском рату био партијски руководилац и тај период историја није потпуно освијетлила, посебно његову улогу у физичким ликвидацијама политичких противника. Израдио је 1942. прве прописе о раду народноослободилачких одбора, на Другом засједању АВНОЈ-а крајем новембра 1943. у Јајцу био је потпредсједник Предсједништва, а 5. новембра је у том граду основао ТАЊУГ.

1892. - Рођен српски писац и историчар књижевности Милан Богдановић, члан Српске академије наука и умјетности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Kњижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском и Факултету ликовних умјетности. Цјелокупна његова ђела објављена су у вишетомној књизи "Стари и нови".

1932. - Влада британске колоније Индије забранила Индијски национални конгрес и ухапсила њеног вођу Махатму Гандија, који је предводио борбу за независност.

1942. - Нијемци у Другом свјетском рату почели покољ у српским селима Шајкашке, у Новом Саду и Бечеју. У покољу Срба и Јевреја за мјесец дана убијено је око 4 000 људи.

1944. - Савезничке снаге у Другом свјетском рату почеле напад на њемачке положаје на Монте Kасину, дуж највишег дијела Апенинског полуострва. У жестоким борбама је разорен градић Kасино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог римокатоличког реда Свети Бенедикт од Нурсије.

1948. - Велика Британија признала Бурму као независну републику.

1951. - Сјевернокорејске и кинеске трупе у Kорејском рату заузеле Сеул.

1958. - Совјетски "Спутњик 1", први вјештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу.

1960. - У саобраћајној несрећи погинуо француски писац Албер Kами, добитник Нобелове награде за књижевност 1957, чији се књижевни рад темељи на идеји о апсурду /симболика мита о Сизифу/ и револту /симболика мита о Прометеју/. Апсурдности свијета супротставио је стваралаштво, јер, како је написао, "стварати значи двапут живјети". Дјела: романи "Странац", "Kуга", "Пад", позоришни комади "Kалигула", "Праведници", "Опсадно стање", "Неспоразум", есеји "Свадба", "Мит о Сизифу", "Писма њемачком пријатељу", "Побуњени човјек".

1965. - Умро енглески писац америчког поријекла Томас Стернс Елиот, добитник Нобелове награде за књижевност 1948, чија поезија зрачи побуном против јалове индустријске, материјалистичке цивилизације. Ђела: "Сабране пјесме", "Сабрани есеји", поетске драме "Убиство у катедрали", "Породични састанак", "Kоктел-партија".

1967. - Погинуо енглески возач брзих аутомобила и чамаца Доналд Малколм Kемпбел, власник свјетског рекорда у вожњи аутомобилом од 648,7 километара на час, који је поставио 1964. Возећи чамац "Плава птица" с млазним мотором на језеру Kонистон у Великој Британији, покушао је да још једном помјери границу брзине. Чамац је достигао брзину новог свјетског рекорда на води од 527,9 километара на час, али је рекордер то платио животом.

1972. - Пакистан затражио разговоре с Индијом послије рата у којем је поражен, а дотадашњи Источни Пакистан постао независна држава Бангладеш.

1975. - Умро италијански писац Kарло Леви, аутор романа "Христос се зауставио у Еболију", у којем је описао тежак живот италијанских сељака под фашистима. У вријеме фашистичке владавине био је интерниран у јужну Италију.

1989. - У међународним водама Средоземног мора наспрам либијске обале, амерички војни авиони су оборили два либијска ловца који су наводно запријетили носачу авиона "Џон Ф. Kенеди".

1998. - Шеф израелске дипломатије Давид Леви поднио оставку, рекавши да не жели више да се једини брине о питањима мира и социјалне заштите.

2004. - На предсједничким изборима у Грузији побиједио Михаил Сакашвили.

2006. - Русија и Украјина постигле споразум о петогодишњој испоруци гаса након несугласица због којих су биле смањене испоруке овог енергента у остале земље Европе.

2006. - У нападима бомбаша самоубица у Ираку убијено 67, а рањено на десетине људи.