Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник Христовог Вазнесења, један од најважнијих Господњих празника.
 

Вазнесење Господње Црква слави у четрдесети дан послије Васкрсења Христовог, када се Господ узнио на небо и увијек је у четвртак, шесте недјеље послије Васкрса.

 
Play Video
Након што се Господ четрдесет дана послије васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповиједио да се не удаљују од Јерусалима већ да чекају обећање Светог Духа, и Господ је своје ученике извео до Витаније, подигао руке и благословио их.

Тако их благосиљајући узнио се на небо. Када су ученици са Горе елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнио на небо, на исти начин доћи, као што су га видјели да се узноси на небо.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим мјестима на Истоку, гдје се славило Вазнесење, излазило на литију, као у Цариграду и Антиохији, тако је такође и Српској православној цркви, гдје се у овај дан носи литија. У овом случају имало се у виду да је Господ своје ученике извео на Елеонску гору, што значи у правцу према Витанији.

Мјесто са кога се Господ узнио на небо, од тог тренутка било је веома поштовано. Већ царица Јелена дала је саградити на Елеонској гори велелепну базилику коју су Сарацени, нажалост, разорили и послије никад више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава мјесто које се већ у четвртом вијеку означавало као мјесто вазнесења и гдје се још и данас назире траг Спаситељеве стопе.

Празнику Вазнесења Господњег посвећени су многи парохијски и манастирски храмови, а овај празник као своју славу славе многи градови, међу којима и Бањалука и Београд.