Jedna od nevinih žrtava našeg nemarnog ponašanja je priroda, koja ne zaboravlja i ne oprašta nanesenu joj štetu. Svedočim tome iz dana u dan gledajući Jahorinu kako propada zbog našeg kolektivnog neodgovornog ponašanja.

 
Rekao je to u intervjuu za “Glas Srpske” direktor Olimpijskog centra “Jahorina” Dejan Ljevnaić koji se pita koliko puta se svako od nas prilikom odlaska okrene da provjeri da li smo nešto ostavili za sobom. A koliko puta da bismo vidjeli šta smo ostavili za sobom? Ističe da je razlika velika, te da prvo radimo gotovo svakodnevno, zbog brige za sebe, da nešto ne izgubimo, ne zaboravimo, a drugo bi trebalo da radimo još češće, zbog brige za one koji će ostati iza nas, da sve ne izgube i ne zaborave.

- Nažalost, retko to činimo, zbog čega plaćamo ceh. Pored svega što moj tim i ja radimo za Jahorinu, pored sveg truda i postignutih uspeha, paralelno se odvija devastacija planine na više frontova. Ekološkom, arhitektonskom, pa i onom brižnom ljudskom, čuvarnom i zaštitničkom. Odnosimo se prema njoj kao da je tuđa, a ne naša. Kao da nam je nešto uzela, a ne dala. Kažnjavamo je. Svesno ili nesvesno, rezultat je isti, a opravdanja ne bi smela da postoje - rekao je Ljevnaić.

GLAS SRPSKE: Šta je prioritet OC “Jahorina” i za šta se zalažete?

LjEVNAIĆ: Vlada Republike Srpske u teškoj situaciji dala je Jahorini mnogo, a mi joj se moramo odužiti odgovornim ponašanjem prema svakom njenom detalju i deliću. Naši prioriteti su priroda, skijaši, gosti, prelepa arhitektura, čiste reke. Ne smemo dozvoliti da svojim (ne)činjenjem unizimo ijedan od njih. Moramo pomoći, koliko god je u našoj moći, svi zajedno, da planina ponovo prodiše punim plućima, ne smemo joj uskraćivati kiseonik. Jer kad ne bude prirode, neće biti ni nas. Isto važi i za Jahorinu. Lako možemo ostati bez nje ako nastavimo ovim putem.

GLAS: Kako se nekontrolisana gradnja može odraziti na planinu?

LjEVNAIĆ: Ako nešto ne preduzmemo, uništićemo prirodu, ostaćemo upamćeni po tome da smo trajno uništili planinu. Šteta bi bilo izgubiti takav, svetski poznati i priznati potencijal, zbog nemara, nepažnje i slepe trke za profitom. Trebalo bi uzdići je još više, na visine kojima pripada i koje je svojom prirodnom raskošnošću i lepotom još pre Olimpijade zaslužila, a potom, ozbiljnim razvojem u jedan od najpriznatijih ski-centara u regionu, i dosegla. Pružimo joj i pridržimo lestvicu da se popne još više umesto da joj rušimo tlo pod nogama. Ne želim da Jahorina, zbog masovne izgradnje, postane novi Zlatibor. Hajde da (g)radimo tako da ona bude najlepša na svetu. Nemam ništa protiv gradnje, ali što ne bismo gradili u budućnosti tako da bude toliko lepo i bajkovito da odmah dobije zaštitu UNESKO-a, da bude najlepše na svetu.

GLAS: Na koji način se to može postići?

LjEVNAIĆ: Znam da to nije u nadležnosti OC “Jahorina”, ali uveren sam da moramo više brinuti o ekologiji, o arhitekturi, fasadama, tome da svaki novi objekat krasi planinu i okruženje, da se u izgradnji koristi što više prirodne svetlosti i materijala, da imamo uređen parking, svaka zgrada garažu, da je umesto kamena drvo, da objekti nemaju mnogo spratova, da su rađeni u planinskom stilu.

Ambijent koji donosi ekskluzivnost

Jedan od istaknutijih i najrespektabilnijih arhitekata, sa zavidnim i svjetski priznatim radom iza sebe, redovni član SANU, Branislav Mitrović smatra da u posljednje vrijeme dolazi do nerazumljive devastacije prostora i sistematskog uništavanja prirodnih i ambijentalnih cjelina prekomjernom i nekontrolisanom gradnjom.

- Dramatično su ugrožene najdragocenije turističke destinacije, arogantnom i nekontrolisanom intervencijom bahatih i nezasitih investitora, koji nisu svesni obrnute proporcije između kvaliteta i kvantiteta - kaže Mitrović.

Ističe da su Zlatibor i Kopaonik zbog preizgrađenosti, velike i neprimjerene urbane gustine, neadekvatne arhitekture izgubili onu potrebnu privlačnost planinskog ambijenta, pejzaža i naselja, a dobili izgled metropole, guste urbane strukture.

- To nije naš cilj kada odlazimo u zimski turistički i ski-centar. Tražimo nešto drugačije u odnosu na našu svakodnevnu zasićenost gradom. Smatram da će biti velika šteta ako isti scenario zadesi i Jahorinu. Moj stav je da bi trebalo naći pravu meru i održiv koncept razvoja koji može da obezbedi ravnotežu između ekonomske isplativosti i stvaranja jednog autentičnog arhitektonsko-urbanističkog ambijenta, koji je kompatibilan sa prirodom. Time bi bila naglašena njegova posebnost, autentičnost i odnos prema zatečenom kontekstu. Manje kvadrata, a malo više prostora omogućiće novim objektima da “dišu” i stvoriti autentičniji ambijent koji donosi ekskluzivnost, a posledično i “imidž” i profit - kazao je Mitrović i podvukao da svaka neumjesna i pretjerana gustina građenja, uz nepromišljeni ili loši urbanizam rezultira katastrofalnim posljedicama u prostoru. On savjetuje da bi prilikom građenja posebno trebalo favorizovati prirodne materijale kao što su drvo, kamen i slično jer oni mogu da izdrže provjeru takozvane “savremene arhitekture”.

- Razvoj i izgradnju jednog ovako dragocenog ski-centra poput Jahorine trebalo bi da krasi promišljen odnos prema prirodi i minuciozni pristup prilikom integracije objekata u zatečeni ambijent, uz opreznu proveru od opasnosti negativne forme komercijalizacije - poručuje Mitrović.
 

GLAS: Šta je Jahorini neophodno za ugodniji boravak turista?

LjEVNAIĆ: Neophodna nam je proširena, funkcionalna ambulanta koja podmiruje potrebe jednog ovakvog ski-centra. Zatim trotoari, nemaju ljudi kuda da hodaju, idu cestom. Kakvu to sliku turistima šalje? Oteraćemo strance koji u velikom broju dolaze isključivo zbog dobrog skijanja. Džaba nam perfektno uređene staze, najsavremenije gondole i sistem za veštačko osnežavanje. Neće poželeti da se vrate, toliko je uređenijih ski-centara u okruženju koji pružaju lošije uslove za skijanje, ali bolje za boravak i kompletan ugođaj na planini. Potrebni su nam šatl busevi koji bi saobraćali po planini, povezivali udaljenije smeštajne kapacitete sa centrom, ali i oni što bi vozili na relaciji Sarajevo - Jahorina. Mi čak nemamo ni spa centar da ponudimo gostima, kao vid relaksacije nakon skijanja i mesto okupljanja neskijaša. A kako je u komšiluku, o daljem inostranstvu da ni ne govorim? Zar su oni pametniji i sposobniji od nas? Možda više vole svoju zemlju i njena prirodna bogatstva. Možda je više cene, dok mi Jahorini, svesno ili nesvesno, nanosimo neprocenjivu štetu.

GLAS: Kako vidite rješenje svih tih problema?

LjEVNAIĆ: Trebalo bi angažovati najbolje arhitekte, uložiti u izradu plana, propisati pod kojim uslovima može i sme da se gradi. Uvesti komunalni red koji sada ne postoji. Počevši od ekoloških kontejnera, za koje je u toku međunarodni konkurs za idejno rešenje, preko zbrinjavanja pasa lutalica do postavljanja dovoljnog broja kanti za smeće, da ga ne bi raznosile životinje. Sve to može biti ukras Jahorine, naše zelene oaze, koju ćemo samo na taj način sačuvati. Vreme je da Jahorina dobije i pejzažnog arhitektu, ali i kamp za decu sa pristupačnim cenama, ne višim od pet evra po noćenju. Da privučemo i zadržimo mlade, da se njihov broj iz godine u godinu povećava, da osvajaju planinu. Dobar glas daleko se čuje, a glas omladine ima najveći odjek, koji će nas pratiti poput eha u budućnosti. Šta je ono što želimo da se čuje o nama onda kada nas više ne bude bilo? Šta ćemo ostaviti mladim naraštajima u nasleđe? Trgnimo se, skrenimo ponovo pozitivnu pažnju javnosti na Jahorinu kao što smo to učinili slavne 1984. godine jer imamo čime da se ponosimo i šta da čuvamo.

Nadam se da će neko čuti moje najdobronamernije predloge. Neophodno je da se hitno nešto preduzme. Inače, nećemo imati čime da se pohvalimo, šta smo ostavili mladima. Dovoljno je da svi uradimo koliko možemo. Mnogo nas je, a cilj bi trebalo da nam je zajednički, kao i odgovornost. Siguran sam da možemo da ga dosegnemo jer je plemenit. Spasimo zajedno Jahorinu.

Gondola

GLAS: Šta je rješenje za rasterećenje Jahorine?

LjEVNAIĆ: Jedno od rešenja za rasterećenje Jahorine od prekomernog broja gostiju i stopiranje masovne izgradnje je planirani projekat gondole koja bi povezivala opštinu Pale sa Jahorinom. Na taj način građanima Pala bio bi znatno olakšan pristup Jahorini, a oni takav kapitalni infrastrukturni projekat zaslužuju, isto kao i prihod koji bi bio ostvaren noćenjima i vanpansionskom potrošnjom velikog broja turista smeštenih u Palama, zbog kojih bi ova sarajevska opština još više oživela.