Након десетак година, стари сат на згради Музеја Херцеговине данас је поново почео да откуцава вријеме.

Према ријечима Иване Грујић, археолога и директора требињског музеја, сат је највјероватније постављен 1904. године, када је завршена и изградња објекта аустроугарске касарне, у којој је данас смјештена ова установа.

„Осим што носталгично подсјећа Требињце на вријеме када је откуцавао, поправком и пуштањем у рад механичког сатног механизма жељели смо да укажемо на његов историјски значај и богато историјско насљеђе овог мјеста. А историја свједочи да се управо на овом простору од средњег вијека до наших времена чуло откуцавање времена“, истакла је Грујићева.

Она је појаснила да је на простору садашњег Музеја Херцеговине „вријеме мјерило“ још од раног средњег вијека – звонима са куле, која је била дио недавно откривених остатака српске средњевјековне палате.

Почетком 18. вијека, истиче она, изградњом турског кастела и кула-звоник постала је сахат-кула, која је и за вријеме аустроугарске управе задржала исту функцију – с тим што је доградњом посебне кровне конструкције архитектонски преиначена у кулу-звоник средњоевропског типа.

Изградњом касарне, у којој је данас Музеј Херцеговине, звона са куле су утихла, а њихову улогу преузео је јавни механички сат.

Часовник на музеју поново откуцава захваљујући мајсторима Гојку Нинковићу и Саву Амбулији који су још 1994. године успјели да израде и замијене дотрајале дијелове и покрену механизам.

„Сат је био у веома лошем стању. Прозори у потрковљу били су полупани и ту се населило јато голубова. Механизам смо чистили 20-ак дана, направили тегове који су били у лошем стању, промијенили сајле и на Ђурђевдан 1994. године у 10 ујутру – сат је поново почео да откуцава“, каже Гојко Нинковић.

Сат није био у функцији посљедњих десетак година, због реконструкције поткровља гдје се крају приводе радови на природњачкој поставци музеја, да би данас опет прорадио.

„Важно је рећи да су сви дијелови сатног механизма аутентични из времена аустрогуарске, осим тегова и сајале коју смо ми накнакдно уградили“, напомиње Нинковић.

Часовник на музеју звоном се оглашава на сваки сат, а након ручног навијања механизам може да откуцава наредних тридесетак сати.