Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изјавио је данас Срни у Сарајеву да за Србе, за разлику од Бошњака, 1. март није никакав празник него датум почетка рата и тужног сјећања на страдање српског народа у БиХ.
 

- Несхватљиво је да ико у свијету слави почетак рата - поручио је Кошарац, након што је у Старој цркви на Башчаршији присуствовао Светој литургији и прислужио свијеће за покој душе српског свата Николе Гардовића, који је свирепо убијен 1. марта 1992. године.

Он је указао на то да Срби у Републици Српској, за разлику од Бошњака у БиХ, славе краја рата и почетак мира у БиХ, установљеног 21. новембра 1995. године.

Кошарац је истакао да напади на Српску никада нису престали и да ни данас не јењава покушај политичког утицаја бошњачке елите на укупне прилике у БиХ са посебним освртом на Републику Српску, с обзиром на чињеницу да у континуитету долазе врло оштре и негативно квалификоване политичке поруке према Српској, од бошњачких елита, Исламске заједнице, њихових невладиних организација, организација проистеклих из рата.

Према његовим ријечима, почетком деведесетих година политичко руководство српског народа у БиХ имало је визију да на демократски начин организује Србе како би се заштитили.

Он је подсјетио да сваки пут када су представници српског народа на демократски начин покушавали да направе правну и политичку заштиту путем доношења декларација српског народа или доношења првог Устава Републике Српске, са друге стране увијек су долазиле неке милитантне о поруке, попут оних да је тадашње муслиманско руководство, са тадашњим њиховим лидером Алијом Изетбеговићем на челу, било спремно да жртвује мир у БиХ.

- С наше стране увијек је стизала порука мира, јер то је било неопходно према свима у БиХ без обзира да ли су Хрвати, муслимани или Срби. Нажалост, то није спријечило лидера СДА Алију Изетбеговића да своје ретроградне и антисрпске политичке циљеве прокламује у "Исламској декларацији", након чега је кренуло војно организовање злогласних муслиманских паравојних формација "Зелених беретки", које су већ тада јасно у својим ратним плановима показале да против Срба у БиХ желе да окрену и неке друге народе и грађане - рекао је Кошарац.

Убиство српског свата на Башчаршији, 1. марта 1992. године, нагласио је Кошарац, био је први пуцањ против српског народа и од тада су сви остали пуцњеви били у континуитету, а данас имају други облик, али су безуспјешни јер општу заштиту Срба у БиХ пружају институције Републике Српске, њен демократски капацитет и Устав.

- Ми нисмо наивни, па и данас видимо многобројне покушаје из политичког Сарајева да се минимизирају одлуке Народне скупштине и других институција Републике Српске, и то је опасност са којом живимо сваки дан. За нас је 1. март раван сваком другуом дану у години, јер не јењавају напади на Републику Српску и интересе и права српског народа, који апсолутно не жели да ни права других у БиХ буду угрожена или умањена - навео је Кошарац, који је и члан Главног одбора СНСД-а.

Он је поручио да нико неће и не може да спријечи народ у Републици Српској да брани и одбрани своје интересе, српски идентитет, језик, културу...

Према његовим ријечима, српска политика у БиХ није дозволила да је Бошњаци изманипулишу као што су успјели да мајоризацијом хрватског народа бирају њихове политичке представнике на нивоу БиХ, што је апсолутно неприхватљиво и у супротности са принципом конститутивности народа у БиХ.

Он је рекао да је то довело до тога да су данас у БиХ од три конститутивна народа, два апсолутно незадовољна својим политичким статусом, што би требало да забрине бошњачко политичко руководство уколико заиста жели мир, стабилност и напредак у БиХ.

Кошарац је одбацио сваку могућност да Бошњаци уз подршку странаца моделирају политичку стварност у БиХ на штету Срба, али и Хрвата.

- Наша политика није политика сукоба, није политика рата него је првенствено заснована на уставном капацитету Републике Српске, нашем националном идентитету, затим легитимности одлука које доносе институције Републике Српске, јачању Српске и њеном позиционирању у међународним оквирима, јер је Дејтонским споразумом Република Српска у БиХ унијела свој међународни субјективитет - рекао је Кошарац.

Он је поручио да ће Република Српска вјечно славити Дан Републике, 9. јануар, као и да ће заједно са Србијом прослављати и достојанствено обиљежавати све значајне датуме из заједничке историје српског народа.

Кошарац је данас, шеснаесту годину заредом, присуствовао Светој литургији у Старој цркви на Башчаршији, којом је чинодејствовао старјешина овог храма протојереј Велимир Дивљановић, а потом је прислужио свијеће за покој душе српског свата Николе Гардовића који је свирепо убијен 1. марта 1992. године.

Никола Гардовић је био отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а тог дана рањен је православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.

Против Гардовићевог убице Расима Делалића Ћеле тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.

У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, док се овај датум у Републици Српској не слави.