На данашњи дан, 15. децембра, догодило се:

37. - Рођен римски цар Лукије Домиције Ахенобарбус, познат као Клаудије Кајсар Август Германик Нерон, један од најизопаченијих владара у римској историји. На пријесто га је 54. довела мајка Јулија Агрипина - Млађа, која је претходно отровала цара Клаудија Првог Тиберија, чија је била четврта жена. Борио се против римске аристократије и сенатора, који су се противили јачању царске власти сужавањем овлашћења Сената. Владајући деспотски, убио је многе угледне Римљане и конфисковао им имовину. Погубио је чак и мајку и васпитача, филозофа Лукија Сенеку. Болесно амбициозан, подражавајући грчког владара Александра Великог, водио је скупе ратове и узалуд покушавао да освоји Јерменију, сјеверну обалу Црног мора и Етиопију. Трошио је много на позориште, циркуске игре и раскошан живот, приређујући често оргије. Уображавајући да је велики умјетник, појављивао се у позоришту и циркуској арени као глумац, пјевач, свирач и учесник у трци двоколица. Исцрпивши државну благајну, оптеретио је поданике новим порезима, нарочито у провинцијама, чиме је изазвао низ устанака у Британији, Шпанији, Галији и Јудеји. Незадовољство су појачале гласине да је подметнуо пожар који је 64. уништио велики дио Рима, па се 68. убио престрављен побуном преторијанске гарде и ерупцијом народног незадовољства.

1675. - Умро холандски сликар Јан фан Делфт Фермер, мајстор у сликању свјетлости, који се убраја међу највеће умјетнике у историји сликарства иако је израдио само око 40 слика. Претежно је радио фигуре у енеријеру и његове композиције одликују хармончност, продуховљеност и поетичност, математичка тачност, блистав племенити колорит и свјетлост која обавија сваки предмет. Дјела: "Жена с писмом", "Девојка с ђерданом", "У атељеу", "Мљекарка", "Час музике", "Дјевојка с турбаном", "Поглед на Делфт", "Уличица у Делфту".

1832. - Рођен француски инжињер Александар Густав Ајфел, градитељ куле у Паризу назване његовим именом. Био је специјалиста за челичне конструкције и мостове и међу првима је примијенио пнеуматску градњу темеља великих мостова.

1852. - Рођен француски физичар Антоан Анри Бекерел, проналазач радиоактивних зрака /Бекерелови зраци/ из уранских једињења, добитник Нобелове награду за физику 1903. Њему у част мјерна јединица за радиоактивност названа је "бекерел".

1904. - Упућен први позив хитној помоћи у Београду. Српско љекарско друштво послије једне саобраћајне несреће одлучило да у Београду организује "стално дежурство љекара који ће у свако доба дана и ноћи ићи колима да указује прву и најпотребнију помоћ".

1914. - Ослобађањем Београда у Првом свјетском рату завршена Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протјерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и увукле човјечанство у свјетски рат. Побједа српских војника над агресорском армијом, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапријеђеном послије једномјесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1938. - Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Павлович Чкалов, који се прославио многим подухватима, укључујући прелијетање преко Сјеверног пола. Остварио је 1937. први лет преко најсјеверније тачке земље без спуштања, прелетјевши авионом "Ан-25" за 64 часа и 25 минута 12.000 километара од Москве до америчког града Ванкувер код Портланда, што је био свјетски рекорд. У част тог сензационалног лета у Ванкуверу му је подигнут споменик и посвећен музеј.

1970. - На Венеру се спустио совјетски васионски брод "Венера 7", с којег су сигнали стизали само неколико минута, али су дали одговоре на многа питања научника.

1992. - Влада САД оптужила америчког велемајстора и непораженог првака свијета у шаху Бобија Фишера да је играњем меча с бившим свјетским прваком Борисом Спаским прекршио економске санкције против Савезне Републике Југославије. Фишер је претходно јавно исмијао такав наговјештај и дословно пљунуо на текст оптужбе. Меч је одигран у Београду и на Светом Стефану - у Црној Гори.

2003. - Влада Републике Српске донијела одлуку о формирању Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2004. - Мeђунaрoдни суд прaвдe УН у Хагу прогласио се ненaдлeжним у случају тужбе СР Jугoслaвиje прoтив oсaм држaвa НAТO, јер СРЈ у вријeмe кaд je тужбa пoднeсена фoрмaлнo ниje билa члaницa УН.