Српска православна црква данас обиљлежава Часне вериге, дан када су ланци невјерника спали са Светог Петра.

Часне вериге (ланци), Верижњача или Верижица, православни је празник у Срба који неке породице славе и као крсну славу.

Прослављају се 16. јануара по старом Јулијанском календару (29. јануара по "нормалном" грегоријанском календару, који иначе користимо).

Вериге се славе као велики празник. Срби на тај дан не раде теже послове, а жене посте.

Овај празник се празнује због туче (града) и да не буде куге, сточари да стока напредује… Због тога домаћини прије зоре захвате неначету воду на извору и са њом прскају стоку. Ратари то исто раде са житом у кошу, да би здраво изгурали зиму до краја.

На овај дан звјери не нападају људе, и не шије се ођећа. Ко носи ођело шивено на Часне вериге, вјерује се да ће погинути од грома.

Обичај је и да се на данашњи дан ланцима веже кућни праг, и тако дом заштити од нечастивих људи и сила. Не би требало ни да се путује, јер када ви одете, дом остаје "небрањен" и свакаква несрећа може да се догоди (у стара времена страх је "покривао" удар грома, запаљену летину, заклана стока…)

Кад сте већ код куће, слободно мало поспремите, јер Часне вериге нису тзв. црвено слово, па нема никаквих кућевних забрана (прање, пеглање, усисавање…). Напротив, пожељно је да кућа заблиста у славу Светог Петра, који је и иначе заштитник дома и породице.

По народном вјеровању, од Часних верига настаје блаже вријеме, "јер Бог усијаним веригама почне да пече земљу".