Предсједник Републике Српске Милорад Додик позвао је грађане да 9. јануара у Источном Сарајеву својим присуством величанствено обиљеже Дан Републике, која је више него икада сигурна у своје потенцијале.

- Живјела Република Српска, срећан јој Дан! Република Српска живи годинама и деценијама више него неке државне заједнице у прошлости на овим просторима - рекао је Додик Срни.

Он је нагласио да је Дан Републике Српске празник у којем учествују представници легитимних институција Републике Српске.

Додик је истакао да Република Српска нема намјеру да мијења своје политике у вези са поштивањем Устава БиХ, којем остаје привржена, као и останку у БиХ на бази Устава.

- Неуставна БиХ нас не занима, поготово она коју би моделирале стране судије Уставног суда БиХ и лажни високи представник. Позивам на разговор и договор у БиХ. Морамо вратити на дневни ред сва питања која су од потписивања Дејтонског мировног споразума постављена на накарадан начин. То је питање које ми постављамо као страна - рекао је Додик.

Према његовим ријечима, муслимани су до сада користили странце да би наметнули своја рјешења, рехабилитовали неку врсту приче о БиХ која се, и поред свега тога, није показла као могућа и одржива заједница.

Он је нагласио да Република Српска, ако се хоће одржива БиХ, мора у њој бити видљива.

- Та Република Српска има свој Дан Републике, он је 9. јануар и наставиће да га обиљежава - нагласио је Додик.

Додик је истакао да поводом тога из другог ентитета може да протестује ко и колико хоће, али на територији Федерације БиХ, док ће се, ако планирају било шта да интервенишу на простору Српске, суочити са републичким законима и одговарајућим мјерама.

- Република Српска је на простору цијеле Републике суверена. Она има право да доноси одлуке како сматра да треба. Овај пут смо одлучили овако и могу да протестују колико год хоће - рекао је Додик.

Он је подсјетио да је Република Српска настала 9. јануара 1992. године, прије било каквих страдања у БиХ.

- Сама чињеница да смо Дан Републике прослављали 20 и нешто година без ометања говори о томе да је то политички мотивисана одлука о забрани. Ту одлуку не можемо и нећемо прихватити и већ је не прихватамо неколико година. То је допринијело нашој хомогенизацији и окупљању око 9. јануара - појаснио је Додик.

Ако су нешто хтјели да учине, каже он, онда су само учинили да је народ хомогенизован и да живи 9. јануар као датум нашег постојања.

Он је напоменуо да је Република Српска створена прије сукоба, у релативном миру, у вријеме великих политичких тензија, распада бивше Југославије и рата у Хрватској који је већ указивао на који начин се односе према Србима.

Додик је констатовао да је Бошњацима спорно то што је Српска настала прије оружаних сукоба, јер желе да одрже причу о Републици Српској као геноцидној или злочиначкој творевини.

Предсједник Српске је указао да је основно питање како је могуће да нешто што је, по њиховим тврдњама, настало у Дејтонском споразуму потпише тај споразум, истакавши да је ваљда морало да постоји прије потписивања и да постане фактор тог споразумијевања.

- Ако томе додате још женевске споразуме који су претходили Дејтонском споразуму неколико мјесеци раније, који су трасирали пут Дејтонског споразума, гдје је Српска потписала женевске папире, како они то зову, то говори о томе да је она била фактор међународног права и да је као таква постојала - рекао је Додик.

Он је нагласио да то говори да нема другог датума осим 9. јануара, да се формирање Републике Српске десило једном и да одлука о томе слови да је то 9. јануар 1992. године и да то не може бити неки други јануар, нити друга година.

- Према томе, апсолутно је разумно оно што чинимо. Не желимо никог да иритирамо, они се самоиритирају. Њима није споран само 9. јануар, њима је спорно постојање Републике Српске. Како се они односе према томе - то је њихов проблем - закључио је Додик.

Република Српска ће 9. јануара прославити Дан Републике и 31 годину постојања. Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Српска Република БиХ.

Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали статус конститутивног народа.