На Одјељењу за педијатрију Болнице Требиње ових дана повећан је број хоспитализоване дјеце са респираторним симптомима чији су узрочници вируси и бактерије.

Примаријус Љиљана Буха, начелник Одјељења за педијатрију Болнице Требиње истиче да врло опасни вируси вребају. Тренутно највише проблема прави РСВ (респираторни синцицијални вирус),  који је узрочник респираторних инфекција које могу да имају озбиљне посљедице.

„Прокуженост дјеце је сада нешто мања него претходних година јер дјеца, због изолованости током пандемије корона вирусом, нису била изложена овим вирусима па нису стекли имунитет. РСВ је био уобичајна инфекција млађе одојчади али сада због непрокужености оболијевају и старија дјеца до двије - три године. Овај вирус је за нас педијатре попут короне. То је агресиван вирус који код мале дјеце прави агресивне проблеме на плућима, слично као што је корона правила код одраслих особа. Најчешће почиње као банална инфекција и најчешће га у породицу донесе старије дијете. За одојчад у првим мјесеци живота инфекција овим вирусом је непредвидива, од трећег до петог дана често долази до погоршања болести, па исход може бити и погубан“, појашњава она.

Веома честе су и стрепторокне инфекције, које се могу јавити у више облика.

„Стрептокок је опасна бактерија која има два начина проузрокавања болести код дјеце. Један је упала грла, која се лијечи једино пеницилином. Мора се препознати и озбиљно лијечити. Други облик је токсин стрептокок који изазива различите манифестације, једна од њих је шарлах. Токсин стрептокок изазива благе до тешке облике болести који захтијевају хоспитализацију. Епидемија стрептококних инфекција је, углавном, у касну јесен и увијек се мора лијечити исклучиво пеницилином и довољно дуго “, подвлачи докторица Буха.

Ове инфекције се преносе веома брзо и то углавном капљичним путем.Веома је важно поштовати неколико препорука.

„Дјеца не треба да бораве у задимљеним просторијама, у којима је много људи. Треба да бораве у очишћеним, провјетреним просторијама. Прање руку је обавезно. А, у посљедње вријеме се нарочито препоручује хигијена носа. Потребно је чистити и испирати нос, јер је нос прво мјесто гдје се најчешће „лијепе“ вируси. Не прибјегавати лијечењу на своју руку. Kада родитељи препознају да се дијете промијенило, суштина је да га изолују и дају што више течности. Не треба прибјегавати антибиотицима на своју руку. Имамо случајеве да дјеца прије него што дођу код нас промијене пет или шест антибиотика за девет дана. Не радити ни налазе без препорука љекара. Ако се прибјегава лијечењу онда то треба да ради стручно лице“, истиче Љиљана Буха.

 Да би ојачали дјечији имуни систем докторица Буха препоручује здраву исхрану, богату воћем и поврћем.

„Једини суплемент који бих препоручила је цинк и изводити дијете напоље, да борави на сунцу како би се апсорбовало што више витамина Д“, наводи докторица Буха.

Она је гост емисије „Пулс“, у којој ћете сазнати и које компликације могу да изазову вируси и бактерије, зашто су вируси веома чести код млађе дјеце те шта је још неоходно радити да би ојачали имуни систем дјеце у овом периоду.