Kада је тог хладног 17. јануара са пријатељима пошла у поход на планину Орјен, Ивана Табаковић није ни слутила да би нешто могло да крене по злу. Ипак, искушења и препреке какве само живот може нам донесе одвели су Ивану у 200 метара дубоку провалију.

Данас, десет мјесеци послије, Ивана се осјећа одлично, а планинарење воли више него икада. Иако ју је пад са гребена замало коштао живота, ова неустрашива Херцеговка никада није ни помислила да одустане од свог омиљеног спорта.

– Никад то нисам помислила. Никад то нисам ни рекла. Увијек сам знала да ћу се вратити. Знала сам да ћу устати и да ће све бити као прије. Једноставно, такав осјећај сам имала и био је исправан – признала нам је Ивана.

Њено лијечење трајало је мјесецима, али чим се опоравила ништа није могло да је спријечи да настави да осваја планинске врхове широм Српске, Црне Горе, па и Европе. Планинарењу се вратила још у јулу, а неколико мјесеци касније је освојила и врх који је по њу могао да буде кобан.

– С обзиром да се уопште не сјећам тога дана, у мојој свијести нема никаквог страха, тако да тај дан када сам тамо отишла био ми је као обичан дан, само што сам први пут била на Орјену послије несреће и тада ми је Орјен изгледао љепше него икад – прича нам Ивана.

Док није прочитала бројне текстове који су о њој написани у медијима, није могла ни да замисли како је изгледало и колико је трајало њено спасавање. Захвална је, каже свим људима који су јој помогли да преживи ову тешку несрећу, а посебно својим колегама из ПД „Вучји зуб“ који су је својим тијелима 15 сати гријали да би је спасили од смрзавања.

– То треба да сви чују и да сви знају, захвалност тим људима који су ми спасили живот. А и видјела сам да су прије неколико дана добили захвалнице и дипломе од Планинарског савеза РС, што ми је било јако драго. Не постоје ријечи које ја њима могу рећи да им захвалим, нити дјело никакво – додаје она.

Ивана је запослена као васпитач у билећком вртићу. Повратак на посао обрадовао је и њу и њене мале пријатеље. Посао је чини срећном, а малишанима настоји да пренесе љубав према природи и планинама.

– У почетку су били онако стидљиви као да сам им била странац, као да им је сада дошла нека нова особа. Увијек је тако са дјецом док се они мало прилагоде, послије неколико сати су почели да ми прилазе и да постављају разна питања. Питања, каква само дјеца могу да поставе. Она су увијек јако смијешна, али занимљива и искрена – рекла нам је она.

Ивана Табаковић се планинарењем бави више од три године. До сада је освојила бројне планинске врхове широм БиХ, региона и Европе. Не намјерава, каже, да стане. Нових изазова се не плаши јер су је живот и планина научили да буде неустрашива, издржљива и снажна.