Након што су билећки средњошколци коначно добили топле учионице завршетком пројекта УНДП – а, којим је у потпуности уређена енергетска ефикасност објекта Средњошколског центра "Голуб Kуреш", градским властима се није свидјела плаво – бијела боја фасаде, па је у школу стигла надлежна инспекција.

Иако су сви послови, па и одабир боје, били у надлежности инвеститора, а и "даровном се коњу у зубе не гледа", како су закључили многи професори у СШЦ "Голуб Kуреш", из перспективе локалног урбанизма у Билећи је плаво-бијело рухо објекта непримјерено околини. 

"Остали смо запрепаштени када нам је стигла инспекција из нашег локалног Урбанизма која је дала примједбу на боју, иако је прије мјесец дана урађен први дио фасаде и нико није реаговао, да би два дана пред окончање цјелокупног посла стигла инспекција из Општине да се увјери имамо ли грађевинску дозволу и пројектну документацију коју смо им показали", каже директорица Средњошколског центра Здравка Милићевић.

Она тврди да боја објекта уопште није ружна и да је у складу са игралиштем које је у близини, изражавајући бојазан да све има и политичку конотацију, те да је врло чудно да боја има приоритет над топлим учионицама и нормалном одвијању наставе који су омогућили Влада РС у сарадњи са УНДП.

"Ми имамо сву пројектну документацију овјерену од три потписивача и ту стоји да је боја по избору инвеститора, а ако нам наложе да објекат прекречимо, школа то не може, општина финансира, па ако то желе, што се нас тиче – нека крече у шта год хоће, само да је дјеци удобно учити“, додаје она.

Начелник општинског Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне послове Општине Билећа Милош Бошњак, са друге стране је новинарима казао да се било која промјена фасаде сматра промјеном изгледа објекта, због чега се морала радити допуна пројектне документације, напомињући да је у свему претходно одобрење морало да се тражи од локалног Урбанизма, а у овом случају, како тврди, то није урађено.

Он каже да су у општини опредјељења да се створи естетски идентитет града, његове  особености са архитектонско-естетског становишта, те да су јарке боје попут плаве, зелене, жуте, црвене, типичне за скандинавске земље са недостатком сунца, а да у Билећи одговарају благе и топле боје, а да су приликом стављања фасаде требали да се консултују надлежни у Урбанизму.

Kаже да ова школа није једини примјер за непоштивање изгледа фасада, те да они ипак неће поново кречити школу, јер то није њихова надлежност већ надлежност инвеститора, а да је њему лично, као бившем ђаку ове школе, драго што је ријешена енергетска ефикасност овог објекта.