Повећање "минималца" ће бити, али не у оној мјери колико то тражи синдикат, али опет ни у оној коју предлаже Унија послодаваца, дакле тражићемо компромис, рекао је Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, у интервјуу за "Независне"

Истакао је важност развијања реалног сектора, а када је у питању јавна управа истиче да је за опцију више посла, а мање отпуштања.

НН: Управо сте се вратили са састанка који сте имали са премијерком Жељком Цвијановић и представницима пензионера. Тема је била повећање пензија. Шта је договорено?

САВАНОВИЋ: Никоме не пада на памет да каже да је против повећања пензије, ми знамо да за тим има потребе, јер се ради о категорији људи која има веома ниска примања. Али, с друге стране се намеће питање одакле? Састанак је био веома конструктиван, сада нам је остало да у наредном периоду тражимо да ли има начина за повећање, па онда и како доћи до средстава за повећање пензија у одређеном проценту. Видјећемо још, све су опције отворене, врло брзо ћемо имати сљедећи састанак, а до тада ће Министарство финансија и људи у моме ресору израдити студије колико би то све износило. Пензионери, на примјер, траже повећање од пет одсто, а то је на годишњем нивоу скоро 49 милиона KМ. Оно што је важно је да се о повећању воде озбиљни разговори. Kолико ће то бити не могу рећи у овом тренутку, јер нема средстава за нека значајнија повећања.

НН: Шта је послије оволико времена и одржаних састанака довело до тога да радници у РС и даље немају усаглашен и потписан општи колективни уговор?

САВАНОВИЋ: Ми смо нови закон о раду донијели у децембру 2015. и он је производ времена у којем живимо, које је наметнуло такав закон усљед нових друштвено-економских односа, који су капиталистичког типа, што је сурово и тешко, али и наша реалност. Након тога смо приступили раду на колективном уговору, много пута заказивали састанке, али, нажалост, нисмо се успјели приближити у неким рјешењима, првенствено зато што послодавци имају своју визију, а синдикат опет има неке своје искључивости. Влада је покушала да буде посредник, али како то није ишло ми смо били принуђени сходно законској регулативи да донесемо одлуку о утврђивању висине плате и других примања. Та одлука и данас живи и важиће све до тренутка док се не донесе колективни уговор. Оног момента када се потпише, одлука престаје да важи.

НН: Актуелна тема ових дана је повећање "минималца". Да ли ће бити и у којој мјери повећања загарантоване најниже плате у РС?

САВАНОВИЋ: Ми ту опет имамо двије стране: послодавце с једне и синдикат с друге. Наравно, разумијем и једне и друге, као и потребу да се иде са највећим могућим повећањем јер је постојећа од 370 KМ реално ниска. Неко повећање ће бити, али не у оној мјери како то тражи синдикат, али опет ни у оној коју предлаже Унија послодаваца, дакле тражићемо компромис. Морамо бити свјесни чињенице да живимо у економски тешком простору. Читав регион је био заробљен догађањима из деведесетих година, технологија нам је застарјела, а свијет је у том периоду отишао кораком од седам миља. Наравно, то нас само обавезује да много више радимо да бар дијелом достигнемо развијеније земље.

НН: Шта можемо очекивати од Стратегије запошљавања 2016-2020?

САВАНОВИЋ: Стратегија је доста добро урађена, имамо испланиране циљеве и активности у смислу оперативног дјеловања, али постоје претпоставке које треба да доведу до тих циљева. Ту, прије свега, на прво мјесто стављам политичку уређеност земље. Ми морамо имати функционалну државу, наравно с два ентитета, како је дефинисано Дејтоном, али уређену јер сви знамо да озбиљан инвеститор неће улагати на простору који је политички несређен.

НН: Да ли је та политичка несређеност те константна превирања, то јест препуцавања између политичких субјеката нешто што је можда највише нашкодило бх. економији?

САВАНОВИЋ: Мислим да је она генератор неинвестирања и неразвоја у протеклих 20 година. Основна претпоставка здравој економији је политичка стабилност. Нажалост, ми то немамо и онда из те нестабилности нам се ствара и економска нестабилност, то јест варијабилност. Сигуран сам да су људи на највишем политичком нивоу свјесни свега тога, али и чињенице да морамо убрзати интегративни процес ка Европској унији, да би једном коначно и овај простор постао мјесто гдје ће почети долазити капитал. Све до тада ће то, вјерујте ми, бити тешко и мучно.

НН: Недавно сте говорили о смањењу броја радника у јавној управи, што је изазвало негодовање колега министара. Да ли ће до смањења доћи или не?

САВАНОВИЋ: Ја прије свега као човјек нисам никад за радикална смањења. Увијек ћу бити заговорник друге опције, то јест да треба више посла, а мање отпуштања. Али у неким првим варијантама како у Министарству, тако и у Влади ћемо биолошким одливом, то јест старењем и одласком у пензију смањити број радника, након чега нећемо бар у првом периоду примати нове, него прерасподјелом послова постојећим радницима надомјестити одласке. Опет морам нагласити да оно што ми морамо прије свега урадити јесте развијање реалног сектора, производња, производња и само производња.

НН: Kако то постићи, поготово у овако тешкој ситуацији?

САВАНОВИЋ: Природни ресурси, људски ресурси, више рада и, наравно, боље технологије. То је једини начин да једно друштво успије и да се ослони на свој одржив рад. Морамо вјеровати у себе, имамо способне људе, велике стручњаке, што показује и чињеница да наш човјек гдје год оде - успије у своме послу. Али, тамо иза њега стоји држава, тако мора и овдје.