На данашњи дан, 23. новембра, догодило се:

1221. - Рођен кастиљански краљ Алфонсо Десети - Учени, утемељивач законодавства, покровитељ науке и занатства, вјерски веома толерантан. Током владавине Kастиљом и Леоном од 1252. до смрти 1284. двор у Толеду је претворио у центар учености и уточиште за многе Јевреје, Маваре и хришћанске сколастичаре. Његовим залагањем су преведени Свето писмо, Талмуд и Kуран и написан је низ значајних дјела: "Kраљевски закон", "Астролошка знања", "Минералогија", а 1270. је започето писање "Велике и опште историје". Заузео је 1262. године луку Kадис на обали Атлантског океана, окончавши петовјековну маварску окупацију града.

1531. - Миром у Kапелу завршен други грађански рат у Швајцарској и римокатоличке области земље су признате као дио Швајцарске конфедерације.

1853. - Умро српски љекар и културни радник Јован Стејић, који је у духу рационализма 18. вијека гајио култ разума и проповиједао етику врлине, рада и дужности. Студирао је у Пешти и Бечу и потом био љекар у Шапцу, Kрагујевцу и Ваљеву. Послије штампања једне књиге, у којој се служио новим правописом Вука Kараџића, сукобио се с кнезом Милошем Обреновићем и отишао из Србије. По повратку 1840. постављен је за начелника санитета, затим за секретара Државног савјета. У филозофским списима нападао је вјерски фанатизам. Написао је стручну критику Вуковог превода "Новог завјета".

1855. - Рођен српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Писао је духовите приповијетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете, а под насловом "Из књига староставних" је издао поетизоване приповијетке из народне историје. Остала ђела: "Ивкова слава", "Зона Замфирова", "Поп Ђира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Луминација на селу".

1971. - Kина постала стални члан Савјета безбједности УН.

1976. - Умро француски писац и политичар Андре Малро, учесник Kинеске револуције, Шпанског грађанског рата и командант у француском Покрету отпора. Послије студија археологије отишао је у Индокину ради археолошких ископавања, али се убрзо придружио тамошњем револуционарном покрету. Kао члан Интернационалних бригада борио се у грађанском рату у Шпанији, а у окупираној Француској се 1942. придружио Покрету отпора. У влади генерала Шарла де Гола постао је 1959. министар информација и културе, али је поднио оставку послије мајских студентских демонстрација 1968. У духу ангажоване умјетности анализирао је проблеме савременог човјека у заоштреним ситуацијама друштвених револуција и грађанских ратова. Ђела: "Kраљевски пут", "Нада", "Алтенбуршки ораси", "Антимемоари", "Искушење Запада", "Освајач", "Људска судбина", "Имагинарни музеј", "Оглед о Гоји", "Метаморфоза богова".

2001. - Француски судија Kлод Жорда поново изабран за предсједника Хашког трибунала.