Проблем исцрпљивања свјетских енергетских ресурса значајно је допринио да се актуелизује важност енергетике уопште, али и научне баштине коју је у овој области човјечанству оставио Никола Тесла.

Ово сматра Зорица Циврић, савјетник у Музеју науке и технике у Београду, која је данас студентима и наставницима Факултета за производњу и менаџмент у Требињу одржала предавање на тему „Зашто је Тесла актуелан данас?“.

Предавање Циврићеве о Тесли и академика проф. др Слободан Вукасовић на тему „Проблеми и перспективе савремене енергетике“ организовао је студијски програм Индустријско инжењерско за енергетику ФМП Требиње, а у оквиру Дана енегетике, којим је ова високошколска установа обиљежила 160 година од рођења великог научника.

„Тесла је увијек научно актуелан, прије свега због свог најважнијег проналаска – обртног магнетног поља и асинхроног мотора. Захваљујући његовим изумима омогоћено је да се електрична енергија преноси са мјеста гдје се производи на велику даљину. Тај принцип који је он изумио до данас се користи у непромијењеном виду. Вода спада у изворе енегрије који су и данас прихватљиви и који ће то засигурно бити и у будућности“.

Теслу данас чини актуелним, како је појаснила Циврићева, и његов етички однос према човјечанству, због чега перцепцију Теслине личности и научног дјела, за разлику од плеједе других научника, увијек прати и нарочита емоција.

„Теслин научни рад за циљ је имао само да будуће генерације живе боље. Циљ науке је иначе унапређење квалитета живота људи, али код Тесле – не по сваку цијену и не уз примјену било које технологије. Код Тесле то подразумијева и један нарочито моралан однос технологије према човјечанству“, истакла је она додајући да је се та особеност и став и данас препознаје као Теслин хуманизам и идеализам.

„А то је уствари нешто што би требало да буде стандард људских односа – та потреба за међусобном бригом и разумијевањем међу људима. И управо свој систем бежичног преноса снаге, на који још и данас чекамо да се реализује, Тесла је намијенио смањивању удаљености међу људима – и то не само физичке удаљености, него и њихове удаљености од људскости“, истакла је она.

Циврићева је навела да интересовање у свијету за личност и научни рад Николе Тесле нису временом умањила ни нова достигнућа у развоју технологије, али да је с времена на вријеме младе генерације потребно подсјећати на значај и допринос овог великана свјетске науке.

„На примјер, у Америци на 19 универзитета, међу којима су и они водећи – Харвард, Јејл или Принстон – свуда постоји Теслина биста, а поставили су је студенти на одсјецима физике и роботике или енергетике и електротехнике. Сви они добро знају колики је значај његовог рада“, истакла је она.