Украјина и Русија настављају међусобне оптужбе да друга страна планира да направи или употреби “прљаву бомбу” на територији Украјине.

Русија тражи помоћ од генералног секретара УН-а. Позивају га да спречи Украјину да изведе провокацију. Тврде да је план Кијева да употреби “прљаву бомбу”, а да за то оптужи Русију. НАТО све демантује.

“Прљава бомба” никада до сада није употребљена, па су сва сазнања само на нивоу теорије. А теорија каже – није атомско оружје. Ипак, у зависности од снаге експлозије и степена радиоактивности, прилично велика подручја могла би да постану опасна по живот, упозоравају стручњаци.

“Идеја је врло једноставна, да се користи класична експлозивна направа унутар које се уместо неког другог штетног пуњења убаци радиоактивни материјал, што има за ефекат да приликом експлозије на велику запремину буде разбацан тај радиоактивни материјал”, објашњава физичар и новинар Слободан Бубњевић, аутор портала “Наука кроз приче”.

Како каже, не види се јасно какву сврху у ратним дејствима има направа која користи класично конвенционално експлозивно пуњење и наноси штету људима и техници, као било које друго оружје, а притом је затрована радиоактивним материјалом и доводи до трајних посљедица на животну средину и здравље људи.

Украјина, Сједињене Државе, Британија и Француска одбациле су тврдње Москве да би Кијев активирао такву радиоактивну направу у Украјини и за то окривио Русију. Москва је спремна и да пружи детаљна објашњења о припремама Украјине.

“Овај приступ је далеко од озбиљног. То је приступ који је неприхватљив с обзиром на озбиљност опасности о којој говоримо. Остављамо то на савјести телефонских саговорника и оних који су давали изјаве. И још једном наглашавамо велику опасност која лежи у спровођењу самих планова које Украјинци имају, а везаних за ‘прљаву бомбу'”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

У међувремену, у Украјину су стигли стручњаци из међународне атомске агенције, који на двије локације проверавају руске наводе.

“Информација о тзв. ‘прљавој бомби’ се појавила непосредно пред почетак руске операције у Украјини, она је између осталог била и један од повода који је поменут за започињање ових операција. Нешто касније су некакви други поводи употребљавани”, каже професор Филозофског факултета, историчар Александар Животић за РТС.

Након распада Совјетског Савеза, Украјина је задржала нуклеарно наоружање, али га се убрзо једним међународним споразумом одрекла.

“Непосредно пред почетак овог сукоба један од украјинских министара је говорио о томе да је велика грешка што се Украјина одрекла свог нуклеарног потенцијала и да она може приступити његовом поновном изграђивању”, додаје Животић.

О “прљавим бомбама” у јавности се говорило и раније. Међутим, првенствено су биле третиране као терористичка претња. Полиције у Грузији и Хонгонгу су 2003. године у кратком размаку заплијениле двије илегалне пошиљке радиоактивних супстанци које су могле да се користе за прављење “прљаве” ауто-бомбе.

АГ