Као и ранијих година, и ове је, у селу Озерковићи одржан сабор хаџија. Сабор је одржан у манастиру Пресвете Тројице. Љубав према Пресветој Тројици и Мајци Божијој и Њеној Чудотворној икони Богородици Јерусалимској сабрала је вјерне на заједничку молитву у овој светињи.

Света црква, наша духовна мати препоручује да чинимо ходочашћа и поклоничка путовања, светињама и Богомољама у другим мјестима. Они вјерници који се поклоне гробу Господњем и светим мјестима гдје је за живота боравио Господ Исус Христос, добијају звање хаџија.

Бити хаџија велика је духовна одговорност. Хаџија би требао да живи по јеванђељу Христовом јер се сам увјерио у истинитост Христовог живота на земљи, Његовог страдања, смрти и васкрсења. Зато овај духовни чин сваки поклоник треба да схвати као обавезу коју преноси на своје потомке и сроднике, али и на оне са којима живи и борави у овом свијету.

Сабор је установљен да се хаџије молитвено присјете свих оних мјеста од Витлејема преко светог града Јерусалима, до горе Тавора и Маслинске горе, гдје је боравио Господ Исус Христос. Ове године, пред копијом иконе мајке Божије Јерусалимске, присјетили смо се да је сабор установио блажене успомене Митрополит Дабробосански Николај.

Послије одслужене свете литургије, преломљен је славски колач и освећено славско жито, а затим пред иконом Мајке Божије јерусалимске прочитан акатист.

Протојереј-ставрофор Момир Васиљевић у својој бесједи је рекао да се на овај дан сјећамо поклоничког путовања у Свету земљу, у Свети град Јерусалим.

Он је додао да својим доласком овдје хаџије обнављају свој хаџилук. Ове године монаху Симеону, око прославе сабора хаџија својим трудом и љубављу помогли су Весна и Драган Спахић из Рогатице.

При повратку, кривудавим путем из срца прослављене и јуначке горе Романије, срећни што смо озарени дашком духовне свјетлости испод Љубојне (Љубави Свете Тројице) у себи обећавамо – поново ћемо ако Бог да доћи у Озерковиће. Даће Бог.

Текст и фото: Гордана Голубић