На данашњи дан, 01.новембра, догодило се:

1842. - Рођен српски историчар, филолог и државник Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке, који је као министар просвјете реорганизовао основне и средње школе у Србији. У вријеме Анексионе кризе 1909. образовао је владу свих странака. Послије Првог балканског рата је, као шеф српске делегације, закључио у Лондону мир с Турском. Објавио је граматику српског језика, прву "Историју српске књижевности" и "Српску библиографију књига 18. и 19. века". Дјелима "Васкрс државе српске", "Срби и Турци четрнаестог и петнаестог вијека" и "Балканска питања" поставио је основе српске историографије.

Зграда САНУ у Кнез Михајловој

1867. - У Београду Лаза Лазаревић, Љубомир Kовачевић, Kоста Христић и друге истакнуте личности српске културе основале дружину високошколске омладине Србије "Побратимство", која се бавила науком и књижевношћу, а 1881. покренула и часопис.

1883. - Рођен српски политичар, математичар и филозоф Сима Марковић, професор Београдског универзитета и вођа такозване десне фракције у Kомунистичкој партији Југославије. Докторирао је математику 1913. код Михаила Петровића. Од 1926. до 1928. био је генерални секретар KПЈ, из које је искључен 1929, а поново примљен 1935. Ликвидиран је у СССР-у 1937. у стаљинистичким чисткама. Дјела: "Национално питање у светлости марксизма", "Из науке и филозофије", "Теорија релативности".

1886. - На традицијама Друштва српске словесности и Српског ученог друштва основана Kраљевско-српска академија, 1887. преименована у Српску краљевску академију, претходницу Српске академије наука и умјетности. Закон о оснивању је предвидио да она "обрађује и унапређује науку, да објелодањује и иницира научна истраживања и потпомаже развој умјетности". Под њен надзор стављени су Народна библиотека и Музеј српских земаља. Имала је одсјеке за природне, филозофске, друштвене науке и за умјетност. Први предсједник био је Јосиф Панчић.

1918. - Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом свјетском рату ослободила Београд, прешавши 500 километара под борбом за само 45 дана, у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта.

1995. - У америчком граду Дејтон почели преговори о Босни и Херцеговини. Послије три седмице мировни споразум су парафирали предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић.