Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје невесињским устаницима у селу Крекови код Невесиња обиљежено је 147 година од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке.

Помен су служили свештеници Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

У Крековима су данас били министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, народни посланик Илија Таминџија, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Миодраг Капор, конзули Србије у Мостару и Требињу, начелници Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Огњен Милинковић, Билеће Веселин Вујовић, предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, представници борачких удружења, потомци устаница и мјештани.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић каже да је Одбор за његовање традиција одбрамбено-ослободилачких ратова установио 9.јун као датум од републичког значаја.

„Није то без разлога. Као што неки народи имају поданички дух и поданички ментални склоп тако српски народ има слободарски дух и то је генетски условљено. То су Невесињци показивали кроз вјекове. Дизали су оружје против највећих царстава, против турског царства, аустроугарског царства и у Другом свјетском рату против фашиста. Носили су побједе и гајили слободарски дух својих предака, али и преносили га на младе генерације. Такође и у Одбрамбено-ослободилачком рату потомци хероја су показали да су наслиједили у потпуности генетски код од својих предака кроз двије Митровданске офанзиве и битке потукли су хрватску војску која је покренула велику оружану силу на једну малу Невесињску бригаду са намјером да покори читаву Херцеговину, а други пут Муалимани тзв. Армија БиХ са великом бројном надмоћношћу је покушала да пробије линије Невесињске бригаде и није успјела“, рекао је Милуновић.

Додаје да су и нове генерације Невесињаца потврдиле да гаје слободарски дух својих предака и имају изузетно висок борбени морал што су показали кроз велико херојство у свим ратовима које су водили.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Миодраг Капор рекао је да Влада Србије и Републике Српске заједно обиљежавају овај важан датум. Он каже да није случајно да се Невесињска пушка уврстила у програм његовања традиција ослободилачких ратова јер је то један од најважнијих догађаја које обиљежавају Срби у Србији и Републици Српској, али и Срби из других крајева.

„Невесињска пушка је показала да је борба против тираније и зла могућа, а слобода достижна ако се Срби уједине и ако су спремни да се боре за њу. Данас је то јако битно да нова покољења схвате у којим условима су живјели наши предци и били спремни да се боре за слободу јер ово што данас живимо је исто тако један период гдје умјесто силе права на свјетској сцени влада право силе. Мали народи као што су Срби, поготово што смо расути у више држава су у проблему и опстанак држава и народа је у питању ако не будемо јединствен и сложни, ако не будемо спремни да се боримо за своју слободу и своје право бојим се да ћемо нестати“, рекао је Капор.

Начелник Невесиња Миленско Авдаловић рекао је да се ова општина примиче обиљежавању златног јубилеја од 150 година Невесињске пушке и Херцеговачког устанка када је бљеснула искра слободе на овим просторима.

„Сигурно да је огромни значај овога историјског догађаја јер је потпуно невјероватно да су људи који су били практично неписмени, осим свештеника, својим устанком и својим договором у биоградској Цркви Пресвете Богородице и касније оружаним устанком запрепастили читаву Европу“, рекао је Авдаловић. Додаје да су Невесињци многима били инспирација у Првом свјетском рату, Балкансим ратовима и после у задњем Отаџбинском рату.

„Мислим да је Невесињска пушка у историјском смислу још увијек необјашњена и неописана на начин као је то заслуживала“, закључио је Авдаловић.

Парох мостарски Радивоје Круљ рекао је да су гробови јунака који су се борили за нас сјеме за нова покољења и нове Хришћане.

„Нека и извојевана слобода Невесињске пушке буде слобода за све будуће генерације“, рекао је Круљ.

Наташа Глигорић праунука харамбаше Пере Тунгуза рекла је да најсвјетлија будућност очекује онај народ који се најдуже буде сјећао своје прошлости.

„Та теорија добива своје отјеловљење овдје у Републици Српској јер народ заиста треба и заслужује једну свијетлу и лијепу будућност а при томе се брижљиво и пажљиво односи према његовању културе сјећана. Ми овдје долазимо сваке године да одамо почаст Невесињској пушци и њеним вођама међу којима је и мој прадјед Перо Тунгуз, харамбаша, учесницима Невесињске пушке, постигнућима које је она обиљежила европску и српску историју друге половине 19. вијека“, рекла је Глигорић. Додаје да Срби колективно сјећање умију када је потребно да супроставе наметањем колективног заборављања и амнезирања народа.

Потомак Пере Тунгуза, Ђорђе Тунгуз подсјетио је на историјске чињенице и то да ј његов предак Перо први дигао Невесињеку пушку, али и да је под старе дане учествовао у ослобађању Београда и да се то не може и не смије никада заборавити.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у Српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.