Након можданог удара, трећина болесника умире, трећина остану лица с инвалидитетом, а трећина се опорави при конвенционалној терапији.

На нашим просторима, односно у РС, ово обољење, такође, поприма обрисе епидемије. То је, поводом Свјетског дана борбе против можданог удара, који се обиљежава ове суботе, 29. октобра, изјавио професор доктор Синиша Миљковић, шеф Јединице за мождани удар Универзитетског клиничког центра Републике Српске (УKЦ РС).

"Према нашим подацима, који датирају уназад неколико мјесеци, а на основу података добијених током обиласка свих болница у РС, сваке године имамо око 4.500 новообољелих од можданог удара", наводи Миљковић.

ТЕРАПИЈА: Додаје да је највећи напредак у лијечењу болесника с можданим ударом постигнут примјеном такозване тромболитичке терапије. Наглашава да у Бањалуци постоји Јединица за мождани удар УKЦ РС, у којој се опет примјењује једина етиолошка терапија за исхемијски мождани удар (одређене облике), а која за четири пута повећава могућност доброг коначног исхода обољелог.

"Први пут ми смо у могућности да дјелујемо на сам узрок болести, јер овај лијек је у стању да разгради тромб - угушак на мјесту гдје је настао", појашњава Миљковић.

Kод давања саме терапије, нажалост, засад постоји низ ограничења.

"Прво и најбитније је да се она може дати само ако пацијент стигне унутар четири и по сата од настанка можданог удара! Стога је нарочито важно да се пацијенти чим осјете симптоме или се посумња на мождани удар јаве љекару или директно неурологу како би се што прије реаговало", каже доктор.

СИМПТОМИ: Најчешћи симптоми и знакови који би говорили у прилог можданом удару су слабост једне стране тијела, сметње с говором, затим када пацијент примијети да су му се "искривила" уста, неријетко помућено стање свијести, понекад главобоља, дезоријентисаност.

Миљковић напомиње да цереброваскуларне болести (ЦВБ) припадају групи водећих масовних хроничних незаразних болести. Уз обољења срца и малигне болести, то су најчешћа обољења савременог човјека и налазе се на другом мјесту по смртности, а на првом мјесту по инвалидности.

"Данас кад говоримо о етиологији, односно узроцима можданог удара, говоримо о факторима ризика, односно о појавама које дуже вријеме претходе појави патолошких промјена и чије присуство већ само по себи означава постојање прве, нијеме вазе можданог удара и питање је само времена кад ће се појавити клинички симптоми", појашњава Миљковић. 

Ризико фактори представљају одређења обољења, патолошка стања особине или навике које доводе, поспјешују или погодују настанку одређене болести. Ризико факторе можемо подијелити условно на двије групе. У прву спадају они фактори на које не можемо утицати (старост, пол, раса и насљеђе).

"У другој су они на које можемо утицати и они су знатно значајнији како за љекаре, тако и за пацијенте, а ту спадају хипертензија, срчана обољења као што су треперење преткомора, инфективни ендокардитис, митрална стеноза, инфаркт и слично, затим пушење, шећерна болест, повишене вриједности холестерола и триглицерида у крви, недовољна физичка активност, гојазност у одређеном постотку и мигрена, стрес и тако даље", наводи доктор.

Миљковић подсјећа да се ризико фактори и њихово присуство код некога, поготово ако постоји присуство више ризико фактора код одређене особе, могу сматрати узрочницима можданог удара.

ПРЕВЕНЦИЈА: Ово, како додаје, намеће став да сву нашу активност треба усмјерити ка њиховом мијењању, односно уклањању како бисмо смањили број обољелих од можданог удара.

"Ови поступци су познати као примарна односно секундарна превенција. Kод примарне превенције ради се на томе да не дође до појаве првог можданог удара, а код секундарне ђелујемо код пацијената који су већ имали мождани удар, али настојимо смањити могућност његовог поновног јављања", наглашава Миљковић.

То су, како додаје, показале и велике студије које су се бавиле овом проблематиком. Тако је показано да, рецимо, смањење крвног притиска за само 10 мм живиног стуба смањује ризик за појаву можданог удара за четири пута. Исто тако, прекид пушења смањује ризик од појаве можданог удара за чак пет пута. Добро регулисана шећерна болест смањује ризик од појаве можданог удара за два до три пута.

"За постизање ових резултата свакако да је неопходна шира друштвена активност, просвјећивање становништва, едукација и пацијената, али и љекара, стални рад на промјени лоших животних навика, навика у исхрани и тако даље", наводи Миљковић.

Статистика:

- Број новообољелих од можданог удара се удвостручује са сваком декадом након 45 година.

- Бројка расте са 104 на 100.000 становника за животну доб од 45. до 54. године, на 1.113 на 100.000 становника за животну доб од 75. до 84. године.

- Чак двије трећине можданих удара се дешава у животној доби већој од 65 година.

- На нашем простору примијећен је тренд повећане учесталости оболијевања од можданог удара код лица од 40 до 60 година.

- Широм свијета годишње умре око 4,4 милиона људи од можданог удара, од укупно умрлих 50,5 милиона људи на годишњем нивоу.

- Сваке друге секунде мождани удар погоди једну особу, а сваких шест секунди некога усмрти.

Акција стручњака из УKЦ РС

Љекари и медицинско особље Kлинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Републике Српске (УKЦ РС), заједно с Удружењем неуролога РС, ове суботе, 29. октобра, од 12 до 13 часова на Тргу Kрајине у Бањалуци обиљежиће Свјетски дан борбе против можданог удара.

Тема кампање је "Суочи се са чињеницама: Мождани удар може се лијечити". Мото овогодишњег обиљежавања Свјетског дана борбе против можданог удара гласи "Живот може бити квалитетнији и бољи повећањем освијештености, доступности и активности". Љекари и медицинско особље УKЦ РС ће, дакле, од 12 до 13 часова на Тргу Kрајине свим заинтересованим грађанима дијелити летке и материјале у којима се наводе знакови и симптоми можданог удара и начин превенције, те бесплатно мјерити крвни притисак и шећер у крви, те први пут радити скрининг на постојање фибрилације атрија (неправилни срчани рад). 

"Скрининг на постојање фибрилације атрија (врста аритмије) је од изузетног значаја зато што се сматра да ће од пацијената који имају овај тип аритмије сваки пети добити мождани удар, а сваки седми добити поновљени мождани удар", наглашавају из УKЦ РС.

Мождани удари који су посљедица овог типа аритмије не само да изазивају тешку инвалидност (одузетост половине тијела, сметње говора), него су праћени и значајно већим процентом умирања, тако да се сматра да чак до 50 одсто пацијената умире у првој години од настанка можданог удара.

"Све ово може да се спријечи благовременим откривањем срчаног поремећаја и давањем лијекова који спречавају згрушавање крви и превенирају мождани удар", напомињу из УKЦ РС.