Profil na kome gačanka Anđela Bjelogrlić daje ocene gastronomskim đakonijama glavnog grada privukao mnogo pratilaca, ali i jednu međunarodnu kompaniju da im se priključi.
Sa prijateljima je rado razmenjivala fotografije onoga što je jela i pila po restoranima i kafićima, a onda je Anđela Bjelogrlić (27) novembra prošle godine rešila da ocene gastronomskih đakonija podeli sa većim brojem ljudi na društvenim mrežama. Za manje od pet meseci, profil „Belgrade.food” na „Instagramu” i „Fejsbuku” doživeo je veliku popularnost. Ovih dana Anđela vredno sprema sajt. Zbog pregovora koji su u toku ne otkriva detalje, ali mlada i vredna devojka kaže da je dobila poziv da se njen virtuelni gastro-dnevnik priključi jednoj stranoj kompaniji koja sprovodi sličan koncept ocenjivanja, i to za veći deo Evrope.
– Po profesiji sam novinar, po opredeljenju hedonista, i ono što sam radila sa prijateljima, pomislila sam, bilo bi dobro da proširim na veće društvo. Postavila sam bazu na „Instagram” i nastavila da „kačim” utiske. Slikam telefonom, dajem ocenu, od jedne do pet zvezdica, i ništa ne ulepšavam. Napišem ono što mislim, uz osnovnu informaciju gde se nalazi mesto i koja je cena. Takođe, lista komentara pratilaca je potpuno demokratska – kaže Anđela Bjelogrlić u razgovoru za naš list.

Testenine kao jedna od preporuka

Ubrzo posle prvih postavljenih sadržaja počela su da stižu poruke u njen inboks, sa brojnim pitanja. Pisali su joj stranci: Rusi, Turci, Grci, slučajni posetioci, ali i stalni gosti Beograda, sportisti, poslovni ljudi… Najčešće pitaju gde mogu da probaju određeno jelo, gde može da se jede vegetarijanska, hrana bez glutena…
Odluku gde će da degustira i da ocenjuje deo menija donosi spontano. Najčešće na osnovu usmenih preporuka. Ili, ako u više navrata čuje da je na nekom mestu najbolja pica, ode tamo i proba.
U ažuriranje profila pomogli su joj prijatelji, jedna drugarica je uradila logo, druga dizajnirala sajt, treća je saborac-degustator. A sajt će za koji dan zaživeti sa osnovnom idejom da odgovori na pitanja: „Znam šta jesti ali ne znam gde?” i „Znam gde jesti ali ne znam šta?”
Sedmično proba i oceni četiri do pet jela, pića, poslastica. Ne najavljuje se ugostiteljima nego poput bilo kog gosta uđe u lokal i naruči; ono što joj se tog dana jede i pije ili zamoli za preporuku.

Pitamo šta joj se do sada najviše dopalo, a šta nije želela ni da oceni?

– Srećna je okolnost to što sve volim da jedem. Ako mi se u nekom restoranu ne dopadne određena vrsta jela ne libim se da ponovo dođem. Tada naručim nešto drugo. Skoro sam morala da vratim ćevape, iako mi je bilo neprijatno ali ću sigurno otići u tu renomiranu kafanu. Dajem šansu – kaže, uz osmeh, naša sagovornika.
Naravno, nameće nam se i pitanje: da li su joj ugostitelji nudili novac da napiše koju lepu reč i zaključi visoku ocenu?
– Javljali su mi se sa ponudom da oni sve pripreme, a ja da ništa ne platim. Kada sam rekla da može, ali da ću da napišem samo ono što mislim, više me nisu kontaktirali. Da bi sve bilo autentično, fotografišem telefonom iako imam profesionalni fotoaparat i obožavam fotografiju. Želim da fotografija što realnije prikaže porciju, bez ikakvog ulepšavanja – pojašnjava kritičarka.
Priznaje da su joj imponovale pohvale koje je dobila od uticajnih blogera za svoj koncept. Da nije sujetna dokazuje to što je dozvolila da se pod istim brendom pokrenu profili za Novi Sad i Banjaluku.

Izvor: Politika