У Билећи је јутрос након дуге и тешке болести у 61. години, преминуо професор, психолог, магистрант и господин Никола Асановић. Из овоземаљског живота је отишао човјек који је својим животом и дјелом обиљежио културни, просвјетни, новинарски и достојанствени облик постојања, у својој вољеној Херцеговини, коју је на бројне начине овјековјечио у свом богатом, књижевном, истраживачком и просвјетном раду и даровао српству.

То што је урадио и постигао у свом кратком, а богатом и садржајном животу Никола Асанаовић, било би доста за биографију чете људи, јер он је здушно, предан , стручно и са љубављу радио више и боље и дуже од неких тимова стручњака по разним областима. Све то је лако носио сам, и стизао да послове од Друштва српских домаћина, херцеговачких одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ за Херцеговину и Републику Српску, Ћоровићевих Сусрета, Српског часописа „ Нова Зора“, Просвјетиног календара, личне књиге завјештања, као монографија; „Кроз источну Херцеговину“, и „Билећа на извору Требишњице“, чиме је једнако био цијењен и вољен у Србији, Црној Гори, и диљем планете гдје су га Срби поштовали и вољели. Академици, књижевници, и обични људи којима је био окружен цијењен и вољен подједенако дијеле бол са његовом породицом и овим за све великим губитком.

Никола Асановић је дипломирао на Педагошкој академији у Никшићу 1975. године и стекао звање наставника српскохрватског језика и књижевности а затим студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду. Такође је дипломирао на Дефектолошком факултету у Београду 1986. године и стекао звање специјалног психолога и педагога. Био је при завршетку постдипломских студија, смјер књижевност, на Филозофском факултету у Источном Сарајеву − са магистарским радом о теми Уређивачка концепција Часописа “Нова Зора“. Предавао је српски језик и књижевност у билећким основним школама 28 година. Пет година активно се бавио новинарством и публицистиком (Јавност, Политика, Интервју, Херцеговац, Илусрована политика...у којима је објавио преко 300 текстова).

Никола Асанаовић радио је на обнављању СПКД “Просвјета“ у Билећи 1990. године, био је њен предсједник, а у два мандата и потпредсједник Главног одбора СПКД “Просвјета“− 25 година рада на пољу културе у склопу „Просвјетиног“програма, како у Билећи и Херцеговини, тако и на нивоу Републике Српске.

Заједно са књижевником Радославом Братићем, покретач је и оснивач Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас“, који се редовно одржавају од 1997. године и на којима се додјељује награда за најбоље прозно остварење у претходној години, писано српским језиком. Сваке године Ћоровићеви сусрети „Српска проза данас“ окупља еминентне писце, књижевне критичаре и историчаре, академике и универзитетске професоре.

Заједно са Радославом Братићем покретач је и оснивач Нове Зоре, часописа за књижевност и културу. Био је њен секретар.“Нова Зора“сматра се једним од најбољих часописа ове врсте на српском језичком простору.

Писао је књижевнокритичке приказе и осврте, пригодне књижевне расправе и рецензије, од којих је педесетак публиковано у различитим гласилима.

Као потпредсједник, активно је радио у Друштву српских домаћина које дјелује на српским просторима и у чијим је програмским активностима, поред осталог, српска култура, традиција и насљедство.

Сутра 20. априла (понедјељак) ће у Дому културе у Билећи „Јефто Дедијер“ у 8 и 30 сати ујутру бити одржана комеморативна сједница, а у билећкој капели ће се од 9 и 30 саучешћа примати до 14 часова, када ће добри човјек Никола Асановић кренути ка родним Зубцима на вјечни починак код Цркве „Свете Петке“ испод Граба, гдје ће се сахрана обавити у 16 часова.