Ученица 9.разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ из Невесиња Милица Радовановић освојила је прво мјесто на литерарном конкурсу који је расписан у оквиру 11. Међународног фестивала дјечијег стваралаштва „Креативна чаролија“ у Мионици. Млада невесињска пјесникиња завриједила је пажњу читавог региона са својим литерарним радом писаним на тему „Све дјечије стазе воде од игре до слободе“.
Стручни жири којим је предсједавао познати дјечији пјесник Љубивоје Ршумовић донио је једногласну одлуку да се Миличина пјесма прогласи за најбољу у конкуренцији 143 рада који су ушли у финале. Подсјећамо да је на конкурсу учествовало чак 550 литерарних радова што најбоље одсликава интересовање основаца из региона за традиционални фестивал у Србији, али и тријумф невесињске ученици чини још већим и значајнијим.
Организатор манифестације драмског, ликовног и литерарног стваралаштва „Креативна чаролија“ је Министарство просвјете Србије, а медијски покровитељ је Радио-телевизија Србије.
Скромна дјевојчица из Невесиња овог пута није могла сакрити своје одушевљење. Била је очарана свим сегментима Дјечијег сабора у Мионици: маскенбалом, свечаним дефилеом, позоришним преставама и присуством великог броја јавних личности.
Каже да ниједног тренутка није помислила да њен рад може бити изабран као најбољи.
- Све ми још увијек дјелује нестварно и не могу да повјерујем да је моја пјесма одабрана од толиког броја радова – прича Милица и наглашава да ће учешће на овом фестивалу памтити читавог живота.
- Била сам поносна што сам Невесињка и што је име мог града поменуто на престижној манифестацији на којој су учествовали основни из 16 држава.
Милици честитке стижу са свих страна, од родбине, пријатеља, наставника и школских другара.
Награђена пјесма:
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Тек сам одшкринула врата живота,
Дугачак пут испред мене стоји.
А, петнаеста стиже,већ је ту на прагу,
Па се ова глава луда одрастања боји.
Остаће иза мене безбрижни, весели дани,
Чаробни свијет игре и слободе.
Збогом моје дјетињство мило и драго.
У свијет одраслих све стазе ме воде.
Знам,тамо ме чека озбиљност крута,
И стотине заврзлама што само живот зна да плете.
Збогом моје дјетињство,моје раскошно царство.
Никада ти више нећу бити дијете.
Као херцеговачки крш са ког сам поникла,
Јака ми и чврста и хтјења и воља.
Не,не плашим се шта ће сутра бити.
Ни хоће ли освитати јутра лошија ил боља.
Има у мени храбрости за стотину људи.
Не плашим се изазова,обавеза,среће ни бола.
Плашим се само да ћу негдје уз пут изгубити,
Оно дијете у себи огрнуто плаштом од снова.
Плашим се да ћу заувијек изгубити,
Онај весели кикот и неозбиљност благу.
И у неком кутку будућег живота скрити,
Све дјечије снове и машту раскошну драгу.
И није важно колико високи ћемо бити,
Ни колико је у глави накупљеног знања.
Човјек никада истински срећан није,
Ако престане да машта и будан да сања.
И неважни су побједе,медаље и одликовања.
Ријечи хвале само ушима и сујети годе.
Само ако своје дјетињство са собом носимо,
Путеви ће нас водити од игре до слободе.
Збогом моје дјетињство,мирисно и драго.
У свијет одраслих,храбро ме ноге воде.
Све моје будуће стазе поспи злаћањим сјајем,
И кроз живот ме води стазом,од игре до слободе.
Извор: Радио Невесиње
Шта Ви мислите о овоме?