Агенција за равноправност сполова Босне и Херцеговине, Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, поводом обиљежавања 15.октобра Међународног дана жена на селу жели да нагласи значај обезбјеђивања хумане сигурности кроз заштиту угрожених појединаца или група од неизвјесности и пријетњи са којима се свакодневно суочавају. Приступ хумане сигурности треба да отвори пут ка увођењу принципа равноправности сполова, нарочито у локалним заједницама.

Уједињене Нације прогласиле су 2014. годину за Међународну годину породичне пољопривреде са основним циљем да промовишу, ојачају и унаприједе све видове породичне пољопривредне производње, од хортикултуре и сточарства до рибарства и шумарства, као модела друштвене вриједности, економске исплативости и еколошке одрживости. Међународна година породичне пољопривреде треба да допринесе повећању разумијевања и подизању свијести о свим изазовима са којима се суочавају “мали пољопривредни произвођачи”, а највећи број таквих произвођача чине жене. Ријетко се дешава да су ови произвођачи укључени у задруге или друге облике организоване пословне сарадње.

Већ дужи низ година присутан је тренд „феминизације села“, као посљедица миграције мушке радне снаге у градове, у потрази за послом. Жене које остају на имањима баве се екстензивном, натуралном пољопривредном производњом или продајом производа ниже фазе прераде (колачи, тјестенина, месне прерађевине, зимница и слично). Такође, жене у руралним подручјима придоносе благостању својих породица и развоју привреде на селима. 

У исто вријеме, квалитет живота жена на селу, у највећем броју случајева је лош због необразованости, недоступности информација, лоше инфраструктуре, недостатка слободног времена, подређеног положаја у домаћинству уз неадекватан приступ сервисима, те патријархалног начина васпитања. Промоција специфичности сеоских жена и њихова недовољно препозната и призната улога у друштву разлог су да се позову носиоци свих нивоа власти и комплетна јавност на рјешавање ових проблема. Положај и значај жена на селу у локалној заједници најчешће се уопште не препознаје и ријетко је директно третиран у њиховим стратешким плановима.