За муслиманске вјернике рамазански пост почео је данас, трајаће 30 дана и то је мјесец током кога се вјерници уздржавају од јела, пића, али и од грешних мисли и дјела од зоре до повечерја.

Учени људи у исламу, алими, кажу да је тешко описати све благодати које је Узвишени Бог намијенио за оне који посте и оне који чине добра дјела у мјесецу Рамазану.

Помоћ човјеку у потреби, унесрећеном важан је социјални вид вјере и самог поста, који има за циљ да се човјек отргне из окова егоизма, да не размишља само о себи, него да буде осјетљив и на потребе других, посебно болесних, сиромашних, гладних. Виши степен рамазанског поста јесте и чување од лошег говора, помисли и погледа.

- Постом се жели развити код човјека и та духовна компонента, која треба посебно да дође до изражаја. Добровољним одустајањем од конзумирања свега онога што је саставни дио живота, конзумирање хране, пића и других задовољстава привремено, у једном временском периоду, од зоре до заласка сунца, не значи да човјек у потпуности одустаје од хране, од тих задовољстава. Међутим, тај временски период који човјек добровољно исказује као вид своје вјере и увјерења да то што ради, ради на самоме себи, јер показује своју духовну снагу, да може контролисати и зауздати своје физичке и материјалне прохтјеве - истакао је мр Мурис еф. Спахић, директор Медресе у Бањалуци.

Учење куранских ајета и сура, поглавља, клањање намаза или молитви, нарочито теравије неизоставан је дио рамазанске праксе. Муслимани вјерују да је у једној од десет посљедњих ноћи Рамазана, Лејлету-л-кадру, Мухамеду, посљедњем Божијем посланику почела да стиже Објава Курана Часног.

Рамазан је немогуће замислити и без ифтара, заједничког дневног оброка послије поста од зоре до заласка сунца.