Гел који су развили научници са Универзитета Стенфорд и који је прошао клиничка испитивања на малом узорку, могао би да буде нови лијек за булозну епидермолизу, познату и као болест "дјеце лептира".

Булозна епидермолиза је стање због ког је кожа изузетно осјетљива, толико да се може веома оштетити и на најмањи додир, слично крилима лептира.

Лакши облици ове болести могу да се ублаже одрастањем обољеле дјеце, али у неким тежим облицима не постоји лијек за булозну епидермолизу, а она чак може да буде и фатална.

Код "дјеце лептира" ефикасна је терапија матичним ћелијама, али је она веома компликована јер захтијева пресађивање коже, хоспитализацију, увођење у анестезију и високе трошкове лијечења.

Научници са Стенфорда сада су открили много једноставнији и јефтинији третман који би могао да знатно ублажи живот обољелима.

Њихов гел за спољну употребу може да се наноси током превијања рана насталих због булозне епидермолизе и садржи терапеутски ген који се шири директно у кожу, преноси “Сајенс алерт“.

Терапија функционише тако што замјењује ген задужен за кодирање колагена 7, протеина који мањка обољелима од ове болести. Тај колаген учвршћује основну структуру људске коже, држећи заједно дерм и епидерм, односно унутрашњи и спољни слој коже.

Без колагена 7, пацијенти са булозном епидермолизом суочавају се са болним ранама, пликовима и ожиљцима, а због ње може да се развије и канцер коже.

Како се додаје, уколико примјена почне довољно рано, гел има потенцијал да заустави даља оштећења коже и смањи опасност од развоја канцера коже.

И други истраживачи покушали су да направе сличне гелове, али је ово први који је успјешно прошао прве двије фазе строгих клиничких тестирања.

Он је примјењиван на ранама девет пацијената старијих од шест година у рандомизованој студији контролисаној плацебо групом. Послије три мјесеца и три дозе терапије, све ране на пацијентима који су добијали гел су зацијелиле и остале су затворене и послије неколико недјеља након тог периода.

Само двије ране од свих третираних нису зацијелиле у потпуности послије три мјесеца примјене гела. Биопсије узорака свих пацијената показале су да је гел изазвао стварање колагена девет дана послије прве употребе. Такође, није било нуспојава његове употребе, нити се ефикасност мијењала у зависности од пола или узраста.

- Захваљујући њему, ране се брзо лијече, али што је још важније, остају затворене. Терапија гелом јача кожу и прекида болни и деструктивни круг отварања и затварања рана са којим се суочавају пацијенти оболели од булозне епидермолизе - каже дерматолог Питер Маринковић са Стенфорд универзитета.

Завршена је и трећа фаза клиничких тестова, а иако научници нису објавили њене резултате, прва сазнања објавила је компанија која је финансирала истраживања, “Кристал Бајотек“.

Према њиховом саопштењу, код сваког од 31 пацијента на којима је гел примјењиван, 67 одсто рана третираних шест мјесеци у потпуности је зарасло. У исто вријеме, плацебо гел који је примјењиван у другој групи довео је до зацјељивања 22 одсто рана.

- Нисмо наишли на проблеме са поновљеном употребом гела, а пацијенти и њихове породице били су веома ентузијастични када су резултати у питању - каже Питер Маринковић.