У Требињу је данас одржан семинар за пољопривреднике, који се баве производњом кромпира, под називом „Промоција ланца вриједности производње кромпира у херцеговачким предјелима БиХ“, са посебним акцентом на производњу младог кромпира.

На семинару су пољопривредници упознати са модерним технологијама производње кромпира, избором одговарајућег сјемена и сорти, адекватних парцела, припремом земљишта и ђубрења те заштити од болести и штеточина.

Зоран Броћић, професор Пољопривредног факултета у Земуну истиче да су произвођачима навели који су то путеви да се у производњи младог кромпира постигне профит.

„Шта би, дакле, требало све да се уради- од набавке, паковања кромпира, позиционирања на тржишту. Наравно у овом процесу је веома битна помоћ државе и свих стручних служби које обилазе произвођаче“, навео је он.

Истиче да је у Херцеговини проблем што су уситњене парцеле, за разлику од Војводине, гдје су парцеле много веће и могуће је користити крупнију механизацију у процесу производње кромпира.

„Овдје предност може да има производња у заштићеном простору, јер су овдје климатски услови такви да је у пластеницима, у зимским условима, могуће производити млади кромпир који може да се појави на тржишту већ у априлу мјесецу. Регион тада доста кромпира увози из Албаније, Медитерана, тада је доста боља цјеновна ситуација. Мислим да тежиште треба да буде на томе, јер се тај кромпир може пласирати у околне туристички развијене градове“, навео је он.

Он је истакао да производња раног кромпира може да буде веома исплатива управо у раној производњи.

„Пар ари у пластеничкој производњи могу да буду веома рентабилни, то долази као преткултура неким другим културама, рецимо паприка, парадајз, се послије кромпира гаје. И на отвореном, са примјеном свих агротехничким мјера, избором добрих раних сорти, наклијавањем, раном садњом, регулисањем топлотног режима, могу да се добију добри резултати и да производња буде веома профитабилна“, навео је професор Броћић.

У ланцу производње кромпира, осим наведених процеса, веома је важно водити рачуна о наступу на тржишту, брендирању и удруживању те свим аспектима који морају бити заступљени да би производња била профитабилна.

Он је навео да је херцеговачки кромпир већ брендиран те да је посебно квалитетан.

„Он је попримио обиљежја бренда и његов пласман је заступљен и ван граница. Мислим да та производња иде у добром правцу и да се може очекивати напредак“, рекао је он.

Живко Бугарчић, специјалиста за кромпир и консултант холандске куће „Агрико“ каже да су пољопривредницима из Херцеговине говорили о предностима производње раног и љетног кромпира.

„Овај климат омогућава доста рану производњу кромпира, како раног тако и љетњог. Произвођачи раног кромпира имају успјешнију производњу, сигурнији профит, имају сваке године профит, само што би требало да уложе мало више радне снеге“, каже он.

Истиче да би требало радити на унапређењу квалитета кромпира, униформности, облику кромпира те да се добро бира сортимент и квалитетније обрађује земљиште.

„ Неопхондо је да се производни систем мијења, да се прате трендови и слуша струка“, рекао је он.

Ненад Мотика, произвођач кромпира из Рогатице дошао је на данашњи семинар у Требиње јер сматра да су овакви семинари од изузетног значаја за пољопривреднике. Производња кромпира је, каже, веома скупа.

„Велика улагања су за сјеме. Да би засновали производњу потребно је око 10 000 марака за један хектар. Ја производим око 30 хектара сјеменског кромпира“, навео је он.

 Жељка Видовић, координатор за развој политика пројекта „ЕУ 4 бизнис“ развојног програма УН истиче да је једно овакво предавање одржано и у Рогатици.

„С обзиром да је Херцеговина позната по производњи кромпира сматрали смо да је неопходан један овакав семинар за произвођаче кромпира. Нама је идеја да промовишемо, не само идеју производње, него да људи валоризују своја настојања да обезбиједе себи и породици егзистенцију те да се озбиљније почну бавити производњом кромпира“, навела је она.

Овај семинар је организован у оквиру пројекта „ЕУ 4 бизнис“, који је вриједан око 16 милиона евра, од чега 15 милиона финансира ЕУ, а око  милион Њемачка. Заједнички га спроводе Њемачка агенција за међународну сарадњу, УНДП и Међународна организација рада.