Требињски пољопривредни произвођачи окупили су се јуче захтијевајући правичнију расподјелу пољопривредног земљишта некадашњег „Агрокопа“ заинтресованим закупцима, тврдећи да рјешења ресорног министарства фаворизују интерес „Агрофина“, а на штету осталих произвођача.

Незадовољни пољопривредници истичу да не оспоравају право предузећа „Агрофин“ на концесију око 180 хектара земље некадашњег „Агрокопа“ који су под засадима винове лозе, али и истичу да на осталих 200 хектара слободне земље и други пољопривредни произвођачи морају добити шансу за закуп.

Произвођаче забрињава и што је таквим рјешењем створена својеврсна пат-позиција, јер Градска управа, која рјешење мора да потврди, није дала сагласност на приједлог из министарства, уз став да оно није у интересу развоја пољопривреде у Требињу.

Илија Станковић, власник фарме крава, појашњава да је за све био прихватљив првобитни договор са ресорним министарством по којем би се површине засађене виновом лозом додијелиле на концесију предузећу „Агрофин“, а слободне површине вратиле локалној заједници, која би их даље путем закупа ставила на располагање свим заинтересованим произвођачима.

Он додаје да је упркос томе што је „договорено једно, на папиру стигло другачије рјешење“, по којем су сви други заинтересовани закупци добили тек мањи дио слободне земље.

„Од земље у градском дијелу, која се може наводњавати, дато нам је свега 17 хектара у гомиљанском пољу, хектар у Засад пољу и нешто мало око обилазнице. А то је потпуно недовољно за све заинтересоване закупце. Вјероватно је притисак са друге стране био јачи“, истакао је Станковић.

Станковић каже да има више од 150 захтјева пољопривредних произвођача заинтересованих за закуп слободног земљишта које је некад користио „Агрокоп“.

„Ако су туризам и пољопривреда стратешке развојне гране Требиња, а само један правни субјекат има примат на земљу – гдје да други произведу храну за стоку. Земља се не обрађује и стоји у корову, а ми вапимо за сточном храном и свим што се на њој може произвести. Ако се сва храна за стоку мора купити, од сточарства нема ништа“, истиче Станковић.

Власник дестилерије за прераду љековитог биља Радослав Анђелић сматра да није ни логично ни правично да се „форсира само виноградстрство, и то виноградарство само код једног правног субјекта“, те да треба дати шансу и другим произвођачима, као и различитим врстама пољопривредне производње.

„Ми смо сви овдје мали произвођачи, овдје живимо, радимо и сви смо Требињци. А ја у ‘Агрофину’ видим мало Требињаца. Проблем је што питање требињске земље не рјешавају Требињци између себе, него се оно рјешава негдје у измјештеним центрима моћи“, каже Анђелић.

Он вјерује да још није ништа дефинитивно ни „заковано“, да постоји простор за компромис и договор, те позвао све актере да сједну за исти сто.

Власник фарме свиња Срђан Мисин подсјећа да је велики дио ове земље, држава 1966. године у бесцијење откупила од њених власника, који су је претходно тешким трудом морали зарадити.

„Држава је тада нама отела земљу, а сад нам је не дају ни да је под закуп радимо. Једини нам је приход од пољопривредне производње, а не можете се бавити пољопривредом ако немате земље. Дајте нам онда државне послове и неће се нико бавити пољопривредом“, закључује огорчено Мискин.