Евро, прва нова валута која је у 21. вијеку уведена у оптицај, мада је креирана у 20. стољећу, слави 1. јануара 2022. године двадесети рођендан откако је у физичком облику пуштена у промет.

Новчанице и кованице евра први пут су се 1. јануара 2002. године нашле у физичком облику у џеповима око 300 милиона житеља чланица европског монетарног блока, који је тада чинило 12 држава.

Тог дана, у историју су отишле националне валуте 12 чланица еврозоне - њемачка марка, француски франак, италијанска лира, аустријски шилинг, шпанска пезета, грчка драхма и друге. Током година број чланица европског монетарног блока се проширио на садашњих 19, па су се тако и Естонци опростили од домаће новчане јединице естонске круне, Литванци од литаса, Словенци од толара...

Име евро је званично прихваћено 16. децембра 1995. у Мадриду. Евро је уведен у свјетско финансијско тржиште као рачуноводствена валута 1. јануара 1999, замијенивши дотадашњу Европску обрачунску јединицу (ЕЦУ), а три године касније су физичке новчанице и кованице евра постале стварни новац у новчаницима Европљана.

Многи финансијски аналитичари и економисти су на увођење евра гледали с подозрењем, јер не постоји држава "Евроленд" као гарант нове валуте која је претендовала да се супротстави доминацији америчког долара.

Европљани су нову новчану јединицу прихватили са пуно оптимизма. Међутим, криза државног дуга еврозоне из 2011. довела је у питање опстанак евра, при чему су се хеџ фондови чак отворено кладили на колапс јединствене валуте.

Упркос дужничкој кризи, која је у неким земљама еврозоне трајала све до 2018. године, европска валута је опстала, а спремност водећих европских економија, прије свега Њемачке и Француске, да се снажније крене путем веће интеграције монетарног блока, укључујући заједничко задуживање, значи да је евро достигао зрелост и да има сигурну будућност.

Поред становника еврозоне, још неколико стотина милиона људи широм свијета користи валуте везане за евро, а Црна Гора и такозвано Косово су једностраним одлукама увеле у оптицај јединствену валуту.

Двије земље - Хрватска и Бугарска, припремају се да уведу евро и званично постану чланице еврозоне 2023, односно 2024. године респективно, што би било прво проширење монетарног блока послије 2015. године, када је у чланство примљена Литванија.

Поводом 20. годишњице од увођења евра, Француска ће сутра, 1. јануара, пустити у оптицај нову кованицу од два евра, а председница Европске централне банка (ЕЦБ), Кристин Лагард, најавила је почетком децембра да ће новчанице евра до 2024. године добити потпуно нов изглед, односно да ће бити редизајниране.

''После 20 година, време је да преиспитамо изглед наших новчаница како би оне наликовале Европљанима свих узраста и порекла'', рекла је Лагард тада, додајући да ће међу европским грађанима бити спроведена анкета о могућим лајтмотивима на будућим евро банкнотама и кованицама.