У Музеју Херцеговине Требиње синоћ је отворена документарна изложба „Пребиловци“, свједочанство у слици и ријечи о страдању пребиловачаких Срба, њих 850 – од укупно 1000 житеља овог села у доњој Херцеговини – које су усташе на свиреп начин убиле 1941. године.

Посјетиоци су били у прилици да погледају фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину, као и животу Пребиловчана, које су у форми изложбе о најстрадалнијем селу у Другом свјетском рату приредили Предраг Лозо и Драгослав Илић, студенти бањалучког Универзитета, уз стручне консултације Миленка Јахуре, предсједника Српског националног друштва „Пребиловци“.

„Пребиловци су беспримјеран случај у историју људске цивилизације, као стратиште гдје су најбројнији међу жртвама били жене и дјеца – бачени у шурманачку јаму 6. августа 1941. године“, подсјетио је један од аутора изложбе Предраг Лозо.

Он је додао да Пребиловци нису само симбол страдања, него и порицања злочина: показују „на који начин негирање улази у идентитет једне заједнице, постајући чак и његов главни конструктивни елемент“.

„То можемо видјети у култу такозване Госпе од Међугорја. Са јаме – српског светилишта скренута је пажња грађењем култа Госпе“, истиче Лозо.

Он додаје да су Пребиловци – са храмом Васкрсења Господњег посвећеног жртвама – данас карактеристичан примјер и меморијализације жртава: „засноване на црквено-народном предању, али гдје су наука и фактографија одиграли кључну сврху“.

„Данас нас Пребиловци уче како се требамо односити према својим жртвама и како би друга српска стратишта требало да буду обиљежена. Они нас уче и одговорном односу према територијама које данас нису у Републици Српској, а наше су светиње и светионици“, подвукао је Лозо.

Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ из Београда каже да се жртве данас по други пут убијају: у настојањима да се убије и сјећање, против њих се води жесток рат, који многи и не примјећују.

„Прави се инверзија жртва и злочинаца: злочинци се данас проглашавају жртвама комунистичког режима, њима се подижу споменици. С друге стране, споменици српским жртвама се уништавају, јаме се прекривају депонијама смећа, у њих се окреће канализација“, истакао је Јахура.

Поздравивши напор аутора изложбе у његовању сјећање на страдалнике доње Херцеговине, умировљени владика Атанасије рекао је „да смо сви ми Пребиловчани“ и  да морамо остати „вјерни нашем светосавском, мученичком и новомученичком идентитету“.

„Важно је да носимо те наше мученике у уму, срци и души – у нади у васкрсење свих нас“, рекао је владика Атанасије.

Изложба је заједнички пројекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и стална је поставка у Пребиловцима, док су њене копије до сада представљене у Новом Саду, Београду, Лондону, Бањалуци…