Испред познатог требинског Ћире, други пут заредом окупила се група бивших жељезничара да обиљежи 15. април, некадашњи Дан жељезничара Југославије. Ипак ,не дијеле сви носталгију за жељезницом бивше нам државе. Има и оних који би да славе само 12. мај, Дан Жељезница Републике Српске.
Данас су се у Требињу евоцирале успомене на вријеме дружења и посла у коме су тачност и одговорност биле свакодневница. Душан Бубало сав свој радни вијек провео је на југословенској жељезници. Радио је на оправци локомотива а касније вагона.
“Сваком жељезничару укидање жељезнице тешко је пало. Као жила куцавица она је представљала живот народа на овим просторима“, с тугом се присјећа Душан .
О њеном повратку ни не машта, није била конкуренција друмском саобраћају, каже. Може да остане само као сјећање или туристичка атракција. Данас је била повод окупљања бивших жељезничаре из Требиња, Дубровника и Херцег Новог.
“То су наши осјећаји према жељезници у којој смо зарађивали хљеб. Провео сам најљепше дане живота у њој. Жељезница је бринула о својим радницима, била је то најбоље организована синдикална организација” , објашњава Василије Маслеша зашто прославља Дан жељезничара државе која више не постоји.
На истим жељезницама радио је и Ристо Маслеша, међутим он се данас није придружио овом скупу. Иако добитник Петнаестоаприлске награде за свој рад у жељезницама бивше државе, за њега је само 12. мај Дан жељезничара.
"Ја овај дан не славим пошто је то Дан Жељезница Федерације Босне и Херцеговине. Славим Дан Жељезница Републике Српске” каже.
Жељезница је у Требиње стигла 1901. а укинута је 1976. због наводне нерентабилности.
Празновање 15. априла установљено је 1950. године, а повод је био генерални штрајк жељезничара тадашње Краљевине Југославије. Ноћи између 15. и 16. априла 1920. године застао је жељезнички саобраћај у цијелој земљи и трајао до краја овог мјесеца а ова борба је плаћана и животима. На Залошкој цести у Љубљани било је најкрвавије, 14 особа је изгубило живот од којих девет жељезничара штрајкача.
Марија Манојловић, Херцег РТВ
Шта Ви мислите о овоме?