Гатачка гаовица (Telestes metohiensis), ендемска врста слатководне рибе која насељава крашка поља источне Херцеговине: Невесињско, Гатачко и Церничко, те потенцијално и Луковачко поље изнимно је постала ријетка у овим крајевима, показала су новија истраживања. Нјен нестанак доводи се у везу са загађењем у пољима, а поготово са измјештањем тока ријеке Мушнице у Гатачком пољу. Због тога се гатачка гаовица биљежи још само у горњим дијеловима тока. Центар за животну средину ради на повећању препознатљивости и заштите крашких поља на различитим нивоима у БиХ, као и на међународном нивоу са циљем повећања препознатљивости крашких поља као културног пејзажа високе природне вриједности на различитим нивоима у БиХ. Тим поводом је организована и папирна акција која приказује гатачку гаовицу у Гатачком пољу на симболичан начин. Ријеч је о другој у низу акцији које приказује карактеристичне врсте за одређена крашка поља која су у нестајању. Прва акција је приказала ждрала који се некада гнијездио у Ливањском пољу, о чему више можете сазнати на овом линку.

Гатачка гаовица се налази на IUCN-овом Црвеном попису у категорији осјетљиве врсте (ВУ), а према Уредби о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама у Републици Српској налази се на листи строго заштићених дивљих врста. Ријеч је о веома специфичној врсти која преферира чисте крашке потоке са слабом струјом и изворе са стајаћом водом, због чега је одличан индикатор квалитета воде.

Гатачко поље је велики геоморфолошки и хидрографски комплекс кршког поља који се налази на подручју сјевероисточних Динарида, у источној Херцеговини. Ради се о великом крашком пољу које се простире на површини од око 60 километара квадратних. Простире се у смјеру југоисток – сјеверозапад те је у том смјеру издужено у дужини од 24 километра. Састоји се од Великог и Малог гатачког поља. Кроз Гатачко поље протичу два велика водотока – ријеке Мушница и Грачаница које су спојене у један велики хидролошки систем.

Како је измјештање тока ријеке Мушнице у Гатачком пољу утицало на људе и природу овог краја, описано је и у кратком филму Центра за животну средину.